Samit G8

Kako za B92 javlja Aleksandra Stojanović Godfroa, globalizacija borbe protiv teroriuma, zaraznih bolesti i korupcije u visokim državnim strukturama neke su od tema samita. Pretpostavlja se da će biti reči o krizi na Bliskom istoku, Severnoj Koreji i nukelarnom programu Irana.

Ipak, najveći deo sastanka G8 biće posvećen energiji i energetici. Cilj G8 je da obezbedi proizvodnju i distribuciju energije tako da ne bude iznenađenja. Rusija želi da osigura potrošače i spremna je da se pokaže kao pouzdan snabdevač, ali jasno stavlja do znanja da svoje prirodne zalihe neće prodavati za sitniš. Rusija ima jake argumente za odbranu svoje pozicije jer je po zalihama nafte na prvom, a po izvozu na drugom mestu u svetu. Kuriozitet sastanka je i to što se u poslednje vreme javljaju mišljenja koja ne odobravaju mesto Rusije u grupi najrazvijenih zemalja, ni po stanju ekonomije ni po stanju demokratije. Vladimir Putin nedavno je u jednom intervjuju uzvratio da Rusija ima četiri puta veće rezrve nafte nego sve ostale članice Grupe zajedno i da problem energenata ne može biti rešavan bez Rusije.

Urednica sajta Enerdži obzerver Siljka Pištolova kaže za B92 da je Rusija postala članica grupe najrazvijenih zemalja sveta tek 1997, a da je tadašnja G7 postojala od 1975. "Izgleda se se tek pred današnji samit Rusija izborila za ravnopravan tretman. Mislim da samit neće izazvati turbulencije na svetskom tržištu nafte jer ostale članice očekuju da Rusija s njima potpiše sporazum o zajedničkim energetskim načelima jer žele da budu sigurne da će energenti iz Rusije stizati u pravo vreme. Rusija, sa svoje strane, želi sigurne kupce, pa ne sumnjam da će biti nađen zajednički jezik. "Rusija od Grupe očekuje omogućavanje stizanja ruskog kapitala u energetske kompanije u naftne gigante u Evropi. Nešto slično se i dogodilo, pre nekoliko dana, kada je jedan od velikih energetskih koncerna u Nemačkoj EON prepustio je Gazpromu 50 odsto vlasništva u Mađarskom MOL-u u delu za gas, a zauzvrat će dobiti pravo da eksploatiše četvrtinu rezervi jednog od najvećih nalazišta nafte u Rusiji", kaže Sijka Pištolova.

Zajednička izjava SAD i Rusije

Rusija i SAD su usvojile zajedničku izjavu o borbi protiv nuklearnog terorizma, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin. "Ta izjava potvrđuje zajedničku težnju Rusije i SAD da se bore protiv te opasnosti i otvara nove puteve za zajedničko delovanje", rekao je Putin posle sastanka s Bušem, na marginama samita G8. "Naše zemlje tako iskazuju odlučnost da preduzmu najodlučnije mere za sprečavanje terorista da nabavljanju, prevoze ili primene nuklearne materijale i ručno izrađene eksplozivne naprave, proizvedene na bazi takvih materijala", izjavio je Putin.

Džordž Buš je izjavio je da ima još posla za postizanje dogovora o prijemu Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju, a Putin je posle sastanka s Bušem rekao da je dogovor skoro postignut. "Želimo da budemo primljeni u STO i nastavićemo da pregovaramo", rekao je Putin.

Ruski pregovorač za rešavanje pitanja prijema u STO Maksim Medvedkov izjavio je ranije da Rusija nije uspela da dobije zeleno svetlo od SAD za ulazak u STO i dodao da protokol o potpisivanju sporazuma o tome neće biti potpisan danas.

Organizacija koštala 397 miliona dolara

Potparol Kremlja Vladimir Kožin kaže da je Rusije za organizaciju samita potrošila 397 miliona dolara. Oko 400 vozila, automobila i autobusa prebačeno je iz Moskve u Sankt Peterburg za prevoz učesnika sastanka. Nabavljeno je na stotine kilometara kabla, a renovirano je 20 luksuznih paviljona u kojima će biti smešteni predsednici i šefovi vlada. Većina novca, rekao je Kožin, upotrebljena je za radove na obnavljanju, koji bi bili svakako bili izvedeni.