Pregovori u senci optužbi za ratne zločine

Dva velika haška procesa, prvi u kojem se šestorici najviših državnih i vojnih funkcionera SRJ i Srbije sudi za zločine na Kosovu i drugi, za srebrenički zločin, koji još čeka na dolazak glavnooptuženog Ratka Mladića pred sud dodatni je teret sa kojim će srpska strana nastaviti pregovore o statusu Kosova. Sa kakvim će bagažom pregovorački tim Beograda putovati na sledeću rundu razgovora jasno je ako se ima u vidu činjenica da će najmanje još godinu dana u Hagu na optuženičkim klupama sedeti mahom srpski optuženici. Uporedo sa naporima srpskih vlasti da se Kosovo zadrži u okvirima Srbije, narednih meseci haški tužitelji će pokušavati da dokažu da su masakr u Srebrenici i progon kosovskih Albanaca najveći zločini u istoriji srpskog naroda.

Iako nema mesta razigravanju teorija zavere koje će dovoditi u vezu haški raspored sa rasporedom ispunjavanja obaveza Srbije prema međunarodnoj zajednici, među kojima i dalje prednjači zahtev za izručenje Ratka Mladića, bilo bi naivno misliti da se haški i kosovski procesi neće prelamati i ukrštati. Beograd će narednih meseci morati da se suoči sa rizikom da priče o slobodnom Kosovu u okvirima Srbije prekriju potresna sudska svedočenja o progonu albanskog stanovništva za koje je optužen skoro kompletan vrh srpske vlasti iz 1999. godine.

– Teško je proceniti koliku štetu će napraviti suđenja koja sada počinju u Hagu pregovaračkom procesu, ali je iluzorno očekivati da neće – smatra analitičar i asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Nenad Vasić.

– Taj uticaj se sada ne može izmeriti. Haški procesi pre svega opteretiće argumentaciju pregovaračkog tima Beograda, ali će uticati i na okolnosti, kao i na traženje podrške međunarodne zajednice. Hag će albanskoj strani dati blago preimućstvo i oni će događanja u tribunalu koristiti koliko god to budu mogli da svoju prednost povećaju – dodaje Vasić.

Suđenja na kojima će se srpska strana optuživati za najteže zločine i u kojima će za te zločine odgovarati sam državni vrh tadašnje Srbije otežaće pregovore i dolazak do kompromisa, slaže se i naš sagovornik. Pogotovo zato što će i albanski pregovarački tim, smatra i Ivan Vejvoda, direktor nemačkog Maršalovog fonda za Balkan, koristiti sva sredstva, pa i suđenja u Hagu, da izvrše pritisak i dokažu da jedino nezavisnost garantuje mir na Kosovu.

Pa ipak, dodaje Vejvoda, to neće biti nikakav novi ili dodatni pritisak. Naš pregovarački tim je, kaže, na to morao da računa.

– Nezavisno od Haga, Srbija će trpeti pritisak zbog toga što nije ispunila najvažniju obavezu prema međunarodnoj zajednici, a to je hapšenje Mladića. Na suđenjima koja predstoje neće se čuti ništa novo što bi moglo da utiče na pregovore o Kosovu – smatra Vejvoda.

U Hagu se, između ostalog, već čulo (na suđenju Slobodanu Miloševiću, a verovatno će biti ponovljeno i na suđenju šestorici) da je Srbija imala pravo da se brani od napada NATO, ali nije imala pravo da etnički čisti teritoriju, i da bombardovanje nije razlog za bežanje stanovništva, kako je to tvrdio Milošević. Ali, u isto vreme, u Hagu se više neće čuti ništa o Račku i dokazima kojima je Milošević ozbiljno uzdrmao optužnicu i zvaničnu verziju zapada o ubistvu 45 Albanaca u ovom selu koje je poslužilo kao povod za bombardovanje Srbije. Pa, ipak, za nesrećno poklapanje suđenja sa pregovorima o Kosovu, i ono što iz toga može da proizađe, smatra Vejvoda, opet je u neku ruku odgovorna Srbija koja je kasnila sa ispunjavanjem svojih obaveza prema Hagu. A kasni i dalje. Ključnog optuženika Srbija još nije isporučila.