Platforma specijalis

Uoči početka pregovora o Kosovu, politički predstavnici Albanaca sa juga Srbije su, kao što je bilo očekivano i najavljeno, usvojili Platformu kojom traže decentralizaciju vlasti, specijalne veze sa Kosovom, povlačenje vojske i policije, formiranje multietničke granične policije, specijalni status za Preševsku dolinu. Usvojeni tekst je nešto blaži od najavljivane verzije, te tako nije prošao predlog da ova teritorija koju Srbi nazivaju jug centralne Srbije, a Albanci Preševska dolina, dobije naziv istočno Kosovo.
"Preševska dolina bi trebalo da ima specijalne veze s Kosovom, čija će politička subjektivnost biti definisana u narednim razgovorima i koja će uticati na realizaciju prava Albanaca u svim segmentima života", navodi se u Platformi čiji autori upozoravaju da će, do nalaženja odgovarajućeg trajnog rešenja za Albance u Preševskoj dolini, taj region biti realno nerešena krizna tačka u evroatlantskim integracijama. Nakon Albanaca sa juga Srbije, oglasili su se i Goranci iz centralne Srbije, sa Kosova, iz Albanije i Makedonije. Oni su na skupu u Skoplju usvojili Rezoluciju kojom zahtevaju uključivanje u pregovore o budućem statusu Kosova i priznavanje statusa manjine, uz jezičku i kulturnu autonomiju područja Gora, na jugozapadu pokrajine. U Gori je pre 1999. živelo više od 24.000 Goranaca, a sada ih je na celom Kosovu ostalo manje od 7.000.
Pred rešavanje važnih pitanja, svaka etnička zajednica ima pravo da se izjasni o svom viđenju određenog problema. Pitanje je kako država da reaguje na ovakve platforme, deklaracije...Srbija se već izjasnila da u proces rešavanja statusa Kosova treba uključiti predstavnike manjina, naravno ne u rambujeovskom "fikus" stilu, a tome se ne protivi ni zvanična Priština. Zahtev Goranaca stoga nikome ne bi trebalo da "bode oči", ali je nešto drugačiji slučaj sa, za Srbiju daleko bitnijom Platformom Albanaca Preševa, Bujanovca i Medveđe. O pojedinim delovima Platforme, povlačenju vojske i policiji, specijalnim vezama sa Kosovom, Beograd sigurno neće razmišljati, ali uključivanje Albanaca u institucije sistema Srbiji ide u prilog.
Ovu albansku Platformu sigurno će radikalni delovi srpske političke scene iskoristiti za svoje propagandne ciljeve. Država i ozbiljne političke partije, međutim, to sebi ne smeju da dopuste. Odgovor države ne sme da bude ishitren, već promišljen i mora se sastojati u realizaciji projekata za ekonomski razvoj juga Srbije i stabilizaciju političkih prilika kroz uključivanje Albanaca u različite državne organe. Sve to je premijer Vojislav Koštunica nedavno obećao na sastanku sa predstavnicima tri opštine. Ako Srbija pokaže da je sposobna da rešava svoje unutrašnje probleme, internacionalizacija ni ovog ni nekog drugog pitanja nikome neće pasti na pamet. Ni Srbiji ni svetu nisu potrebne nove Bosne ili Kosova.