Patrijarsi bili đaci Bogoslovije

Srednje verske škole u Srbiji, pravoslavne bogoslovije, jednu katoličku gimnaziju i dve medrese pohađa 1.121 učenik. Sve one su internatskog tipa i karakteriše ih stroga disciplina i red. Iako se svi njihovi đaci slažu da nisu nimalo lake, oni imaju jaku želju da ih završe i ne bi se menjali sa svojim vršnjacima koji pohađaju klasične srednje škole i gimnazije.

Bogosloviju „Sveti Sava“ u Beogradu pohađalo je ili u njoj predavalo više od polovine današnjih episkopa. I patrijarh German je ovde svojevremeno bio đak, kao i vladika šumadijski Sava, pa i današnji rektor Bogoslovije dr Dragan Protić.

- Mnogo se promenilo od 1971. godine kada sam je ja završio. Uslovi za život i rad ovde su sada mnogo bolji - priča rektor.

U Bogosloviji „Sveti Sava“ u Beogradu od 128 učenika samo je jedan iz Beograda kako niko ne bi bio u povlašćenom položaju. Najviše dece je iz Srbije i Republike Srpske, ali ima ih i iz Nemačke, Austrije i Francuske.

Da bi se upisali u pravoslavnu srednju školu, svršeni osnovci moraju da polože prijemni ispit pri eparhijskim centrima, a Sveti sinod SPC zatim odlučuje koliko će koja eparhija poslati kandidata. Kada polože prijemni, arhijerej ih raspoređuje u škole. Ocene su od dvojke do petice. Ko ima tri dvojke, pada godinu - priča nam dr Protić.

Bogoslovija ima profesorsku biblioteku sa 20.000 naslova, ambulantu, kapelu, TV salu, đačku čitaonicu.

- Rođen sam u Nemačkoj, a 2001. godine sam se preselio sa porodicom u Francusku. Otac mi je bio svešteno lice. Pred kraj osnovne škole sam shvatio da želim da budem sveštenik, a kada mi je otac letos poginuo u saobraćajnoj nesreći, moja odluka da nastavnim njegovim stopama još više se učvrstila - priča za „Blic“ Filip Milunović, đak četvrtog razreda beogradske bogoslovije.

Prvi razred Biskupijske klasične gimnazije „Paulinum“ u Subotici ove godine upisalo je 20 učenika. Među njima je i Oleg Zakaljug iz Prnjavora iz BiH koji kaže da je došao u Sjemenište jer je još u četvrtom razredu osnovne škole poželeo da bude sveštenik.

- U početku mi je bilo neobično kada sam čuo mađarski jezik i teško je bilo naviknuti se na disciplinu koja ovde vlada. Ipak, mislim da ću se tako pre osamostaliti - kaže Zakaljug.

Josip Mioč, upravnik Sjemeništa i direktor Biskupijske klasične gimnazije „Paulinum“ u Subotici, kaže da osnovne škole kod nas ne pružaju adekvatno znanje i zato ga oni popunjavaju. Škola usmerava učenike na filozofske i teološke studije.

- Broj učenika koji mogu da upišu gimnaziju je ograničen zbog internata i kreće se od 18 do 20 - naglašava Mioč.

Svaki učenik polaže maturu iz pet predmeta i pismeno i usmeno. Prilikom upisa nema prijemnog, već se on vrši preko župnika. Kandidat zatim dolazi kod biskupa na razgovor nakon čega se odlučuje hoće li biti primljen ili ne - kaže Mioč. U sklopu škole nalazi se biblioteka sa 11.000 knjiga, kompjuterska i fiskulturna sala, kao i kapelica.

Srednju, četvorogodišnju medresu „Gazi Isa-beg Isaković“ u Novom Pazaru trenutno pohađa 311 učenika u 12 odeljenja. Ova škola koja postoji od 16. veka danas ima i moderno opremljen internat u Novom Pazaru i glasilo „Softa“.

- Đacima nudimo sva znanja svetovnih nauka, znanja iz islamskih nauka i učenje tri strana jezika - arapskog, engleskog i turskog - kaže za „Blic“ direktor medrese mr Mevlud ef. Dudić.

- Školu sam upisao iz želje za saznanjima u veri. Škola mi daje obrazovanje iz svetovnih srednjih škola i islamsko znanje. Program je težak, ali se upornošću može savladati. U internatu sam stekao mnoga prijateljstva - kaže učenik Omer Brulić iz Sjenice.