Gorki kolač

U dvoboju Dragan Đilas - Železnice Srbije više se ne preza ni od golih neistina. Neoprezni direktor Narodne kancelarije, olako poverovavši nevladinim omladincima, uspeo je sebi da zabije autogol stajući iza fotografija Gošinog šinobusa iz šezdeset i neke, u koje, nažalost, nije posumnjala ni mnogo šira javnost.

U Železnicama su ovaj poklon dočekali oberučke organizujući pravu feštu u Zrenjaninu, gde najpre šef stanice raportira direktoru, kao kad u kasarnu dolazi visoki oficir, a zatim se ignorišu prljava i pocepana sedišta vozova iz Švedske i kao glavni aduti predstavljaju frižider, aparat za kafu i policu za povijanje beba u toaletu! Čelnici Železnica su se prilično zaboravili u tom naletu lažnog i uzaludnog samoohrabrenja jer nisu nestala mnogo ozbiljnija pitanja na koja još uvek nisu dali odgovore. Najpre, pojam hitnosti na koji su se pre nabavke pozvali izgleda ima potpuno drugačije značenje u Železnicama nego u ostatku sveta. Vozovi ne samo da nisu uključeni u letnji red vožnje za koji su nabavljeni već će duboko zagaziti i u zimu. Osim toga, oni su polovni u pravom smislu te reči. Najstariji je iz 1979. a i ostali su s početka 80 - ih. U Železnicama se ne libe da kažu da ti "omladinci" treba da posluže još toliko.

Možda to i ne bi smetalo građanima koji se godinama truckaju u matorim vozovima sedeći na pohabanim sedištima, ali u ušima nezgodno odzvanja podatak "savesti Upravnog odbora" Milana Cvejića (kako je donedavno isključenog člana UO Železnica nazivao predsednik Pavle Popović) da su hrvatske železnice iste "supermodele" kupile po ceni od 100 do 150 hiljada evra, a naše za 250 hiljada evra po komadu. Još otužnije zvuči tvrdnja da osim Švedske nijedna zemlja u svetu (!) nije mogla da ponudi slične (zbog čega su krenuli u proceduru mimo tendera). Možda ni ta zanimljiva tvrdnja ne bi čudila kada bi nam konačno iz Železnica rekli koje su još ponuđače u Evropi obišli osim što su te vozove tražili po zemljama bivše Jugoslavije i to desetak dana nakon potpisivanja okvirnog sporazuma sa Šveđanima. A podaci govore da su ovi ili slični vozovi možda mogli biti nabavljeni i u Francuskoj, Španiji, Nemačkoj ili Italiji.

Na kraju, možda bi i taj gorki kolač građani nekako svarili, ali kada glasno kaže član SPS - stranke koja je u velikoj meri doprinela da nam vozovi izgledaju gore nego oni pretrpani u Indiji (i koji sedi u rukovodstvu ovog javnog preduzeća uprkos sopstvenom priznanju da su protiv njega vođeni ili se vode sudski postupci) - da će on da objasni šta su Železnice, onda je već stvarno previše.
Ne demantuju se ni informacije da se autobus preduzeća iznajmljuje stranci generalnog direktora. Na konferencijama se maše raznim dokumentima koji, međutim, brzo bivaju vraćeni u fascikle.
A istraga i dalje ćuti.