Pohvale sarajevskoj policiji zbog hapšenja islamista

"Ako su krivi, treba im suditi".  Tako kaže Kerim, mladić čija brada i prekratke pantalone jasno pokazuju da je pripadnik radikalnog pokreta vahabita čija je baza u Saudijskoj Arabiji.

Stojeći ispred džamije u Sarajevu, gde prodaje islamsku literaturu i materijale o Čečeniji i palestinskoj intifadi, dodaje: "To ne mogu biti muslimani, jer naša vera zabranjuje ubijanje nevinih ljudi, naročito žena i dece."

Kerim govori o ljudima osumnjičenim za terorizam koje je bosanska policija uhapsila u pokušaju da dominantno muslimansku bosansku Federaciju oslobodi verskih ekstremista koji ugrožavaju reputaciju i budućnost zemlje.

Policija hapsi takve ljude od 2001. godine, kada je posle napada Al Kaide na Njujork administracija SAD počela da vrši snažan pritisak na prijateljske muslimanske vlade da neutralizuju ekstremiste. 

U poslednje vreme broj takvih hapšenja se povećao. U oktobru je bosanska policija uhapsila dvojicu mladića pod sumnjom da su nezakonito posedovali oruzje – Mirsada Bektaševića, starog 19 godina, švedskog državljanina poreklom iz Srbije, i Abdula Kadira Cesurua, starog 18 godina, turskog državljanina nastanjenog u Danskoj. 

Dana 17. novembra, uhapšena su još trojica: Bajro Ikanović, star 20 godina, i Amir Bajrić, star 18 godina, koga je policija povezala sa Bektaševićem. Treći čovek, čiji identitet nije otkriven, uhapšen je zbog nezakonitog posedovanja 10 kg eksploziva. 

Za ovu petoricu je objavljeno da su bili deo međunarodne terorističke mreže koja je osumnjičena za planiranje napada na ambasade zapadnih zemalja u Sarajevu, ukljucujuči i ambasade SAD i Britanije.

Bosanska policija i državni tužilac nadležan za ove slučajeve odbili su da iznesu konkretne detalje o optužbama.  

U kratkom saopštenju za javnost izneli su samo deo informacija, odbijajući pitanja medija standardnim frazama o "istrazi koja je u toku" i mogućnosti da "otkrivanje informacija ugrozi dalji postupak."

Mada javnost nije zadovljna takvim pristupom, međunarodni zvaničnici ne štede pohvale za bosansku policiju zbog preduzimanja potrebnih koraka da se potencijalna teroristička pretnja suzbije u začetku.

Posle prva dva hapšenja u oktobru, Visoki predstavnik Pedi Ešdaun je izjavio da je Bosna postala "pouzdan partneru globalnoj borbi protiv terorizma".

Ešdaun je pozvao lokalnu policiju da obavi visoko profesionalnu istragu. "Istraga ne sme biti osujećena ni na kakav način, jer terorizam je globalna pretnja, a Bosna je pokazala da je u stanju da se pridruži globalnom frontu borbe protiv ove pretnje," izjavio je. 

Bosanski državljani – i stranci u Bosni – i ranije su bili otpuživani za povezanost sa međunarodnim terorističkim mrežama. 

Islamski militanti su stvorili uporiste u zemlji tokom rata od 1992. do 1995. godine, kada je vlada Alije Izetbegovića dozvolila dolazak takozvanih svetih ratnika, ili mudžahedina – od kojih su neki bili veterani avganistanskog rata protiv sovjetskih okupatora – i osnivanje njihovih jedinica u centralnoj Bosni.

U izveštaju Enrikea Bernalesa Balestrosa, specijalnog izaslanika UN za ljudska prava, iz 1996. godine direktno se ukazuje na problem koji predstavljaju ovi strani plaćenici i konstatuje da se mudžahedini bore rame uz rame sa bosanskim muslimanima, uz navođenje naziva njihovih jedinica. http://www.fas.org/irp/world/para/docs/e-cn4-1996-27.htm

Mnogi od ovih boraca napustili su Bosnu ubrzo posle završetka rata da bi se uključili u borbe u drugim delovima sveta. Ali neki su ostali ovde i zasnovali porodice. Neki su dobili bosansko državljanstvo. 

Većina onih koji su ostali napustili su zemlju posle napada 11. septembra 2001. Ali veruje se da su zadržali svoje bosanske pasoše. 

Predstavnici međunarodne zajednice su pozivali bosanske vlasti da revidiraju državljanstvo ovih ljudi.

Vlada je prihvatila ove zahteve. Nedavno je Savet ministara osnovao komisiju koja treba da istraži osnov za davanje državljanstva licima afričkog i azijskog porekla u oko 1.200 slučajeva. 

Mada neki eksperti tvrde da je Bosna prebivalište mnogih "belih pripadnika Al Kaide" koji imaju instrukcije da deluju po komandi, policija ne veruje da bilo ko od nedavno uhapšenih ljudi zaista pripada terorističkoj mreži Osame Bin Ladena.  

U prilog tvrdnji da Al Kaida nije aktivna u Bosni policija ukazuje na činjenicu da se od kraja rata odigrao samo jedan teroristički akt, kada je Ahmed Zuhai Handala, Sirijac, pomagao u postavljanju bombe u automobil u hrvatskom delu Mostara 1997. godine. 

Žrtava nije bilo, a Handala je uhapšen pet godina kasnije, ali ne u Bosni već u Jemenu, pod sumnjom da pripada međunarodnoj terorističkoj mreži. Prebačen je u američki zatvor Gvantanamo Bej, gde se jos nalazi.

Jos šest državljana Bosne koji se nalaze u Gvantanamu pripadnici su takozvane "alžirske grupe". Bosanska policija ih je predala američkim vlastima pre tri godine, kada su uhapšeni pod sumnjom da pripremaju terorističke napade. 

To je bio kontroverzan slučaj i mnoge nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima – lokalne i međunarodne – protestovale su zbog načina na koji je izvršena ekstradicija uprkos mišljenju Ustavnog suda da nema dovoljno osnova za ekstradiciju.

Uprkos svemu vlasti su ih isporučile, pod snaznim pritiskom administracije SAD i americke ambasade u Sarajevu. 

Vlasnici bosanskih pasoša povezani su sa nekoliko terorističkih akcija u Evropi, među kojima su najpoznatiji bombaški napadi u Madridu u martu 2004, u kojima je poginulo više od 190 ljudi. 

Takvi događaji predstavljaju veliku neprijatnost za vecinsku islamsku zajednicu u Bosni i njenog lidera Ismeta Cerića, koji je u više navrata osuđivao terorizam i one koji ga podržavaju. 

Lideri islamske zajednice takođe javno osuđuju vahabite u Bosni, mada pokušavaju da umanje značaj ovog pokreta. Ahmed Alibašić, profesor na sarajevskom Fakultetu islamskih nauka, kaže da "oni ne predstavljaju problem za Bosnu".  

Alibašić potvrđuje da arapske humanitarne organizacije imaju uticaja na zajednicu, ali tvrdi da bosanski islamski lideri i dalje imaju "punu kontrolu nad situacijom".

"Islamska zajednica odbacuje nasilje, ekstremizam i netolerantnost, i tako se oseća vecina bosanskih muslimana", izjavio je Alibašić. Većina vahabita se slaže i kosntatuje da se njihov pokret neosnovano poistovećuje sa terorizmom.

Emir Picrić, bivši borac i mudžahedin, izjavio je da su njegovi nekadašnji islamski saborci iz inostranstva bili korisni za vreme rata, pošto su ustali u odbranu Bosne sopstvenuim sredstvima, nudeći svoje živote.

Ali on kaže da su se vremena promenila i da su ti isti ljudi "postali teret posto je rat okončan".

Nidžara Ahmetašević je redovni saradnik Balkan Insajta iz Sarajeva.