Haos u građevinarstvu

Iako u NATO bombardovanju 1999. godine u zdanju nekadašnje Komande grada Beograda nije bilo povređenih, šest godina kasnije ovo zdanje je ipak uzelo svoj danak. Nekoliko radnika preduzeća „Balkan gradnja” je povređeno kada su se u zgradi u Nemanjinoj 9 obrušili noseći stubovi između trećeg i četvrtog sprata i probili pod. Radnici su propali najpre na treći sprat, a odatle neposredno sleteli u prizemlje, gde ih je zatrpala ruševina. Srećom, niko nije poginuo, a najteže povređeni radnik se, za sada, sporo oporavlja.

Međutim, nesreća u Nemanjinoj 9 je, po ko zna koji put, skrenula pažnju javnosti na haos koji vlada u građevinarstvu u Srbiji. Ipak, sve odgovorne strane u ovom svojevrsnom slučaju su, brže-bolje, našle proceduralne razloge zbog kojih, bar za sada, poriču bilo kakvu odgovornost. Predstavnici gradskih vlasti su objasnile da grad nije dao građevinsku dozvolu, što je u isti mah za svoje ministarstvo potvrdio i ministar za kapitalne investicije.

Posle jednodnevnih međusobnih optuživanja, gradski arhitekta i ministar za kapitalne investicije su se ipak složili da ih je Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, kao investitor radova, zaobišla pri uzimanju građevinskih dozvola. U Upravi su objasnili da im nije bila potrebna dozvola, jer nisu ni radili nikakve građevinske poslove. Samo su raščišćavali. Dok jedni tvrde da raščišćavanje jeste, a drugi da nije građevinski posao, iskrsao je i podatak da su inspekcije ipak radile svoj posao.

Naime, desetak dana pre nesreće, inspekcija rada je upozorila izvođače da noseći stub može da se sruši. Međutim, inspektori rada su, prema pravilniku, bili nemoćni da zaustave izvođača radova da ne bi rizikovao živote svojih radnika. Investitor, odnosno predstavnici države, kažu da nisu ni znali da je „Balkan gradnja” opomenuta da bolje obezbedi noseći stub. Ponovo se pojavljuje isti odgovor: „To je bilo samo raščišćavanje”.

Raščišćavanje ili ne, aktuelni propisi su toliko darežljivi prema izvođačima radova, da su nesavesne građevinske firme za rad na nedovoljno obezbeđenom gradilištu dužni da plate prekršajnu kaznu od 300 do 8.000 dinara, kao i mandatnu kaznu od čitavih 50 dinara! Problem za nesavesne graditelje nastaje tek kad se dogodi nesreća i to samo ako tužilaštvo odluči da ima osnova za podizanje krivične prijave. A građevinci, koji širom Srbije neretko rizikuju svoje živote radeći bez zaštitne opreme na nedovoljno osiguranim gradilištima, ne mogu da uživaju toliki „luksuz” da brzo dobiju odgovarajuće nadoknade za povrede na radu. Podsetimo da je lane na raznim objektima poginulo 28 ljudi, a ove godine za prvih osam meseci 13 osoba. Za ovaj „luksuz” oni moraju da pregovaraju sa svojim poslodavcem, koji u većini slučajeva nije široke ruke. Štaviše, iskustva sindikalaca su da privatne građevinske firme često ucenjuju svoje povređene radnike po principu „odšteta ili posao”. Istini za volju, ima i onih koji svoje povređene radnike obeštete s najviše tri mesečne plate, a ako je radniku ta suma premala, može samo da tuži svog gazdu i čeka da se višegodišnji sudski postupak završi.