Belfast: Stvarni mir ili samo korak ka miru

Vodeća republikanska paravojna grupacija u Severnoj Irskoj, Irska republikanska armija, je, čini se, konačno načinila preokret od nasilja ka politici.

IRA je juče saopštila da je svim jedinicama izdato naređenje da odbace oružje i pomognu razvoj mirnog i demokratskog političkog procesa. IRA je ocenila svoju "oružanu borbu kao potpuno legitimnu", naglasila da ostaje verna svom izvornom cilju - ujedinjenju Irske, ali drugim, političkim sredstvima.

Odbijanje IRA da se potpuno razoruža bilo je dosad jedna od glavnih prepreka za uspostavljanje trajnog mira. U trodecenijskom sukobu ubijeno je više od 3.500, a ranjeno 45.000 ljudi, detonirano preko 15.000 bombi, a u Severnoj Irskoj od 1969. godine stacionirano je ukupno 300.000 britanskih vojnika. Finansijska cena sukoba prevazilazi
180 milijardi dolara.

U samoj Severnoj Irskoj, lider najveće unionistiske stranke Ijan Pejzli izjavio je za BBC da će o IRA-i suditi po njenim delima a ne rečima.

I mnogi drugi u taboru unionista su prilicno skeptično dočekali najnoviji razvoj dogadaja. Ser Reg Impi, lider Alsterske unionisticke partije, kaže da je "posle svih neiskrenih pocetaka u prošlosti", prirodno da će ljudi reći kako dela govore glasnije od reči. "Zato bi trebalo da sačekamo i vidimo kako će se situacija razvijati, šta će se dogoditi sa oružjem, šta će se dešavati na samom terenu", kaže on.

Dejvid Irvin, lider Napredne unionisticke stranke iz Belfasta smatra da je ovo samo prvi korak na putu obnove rada institucija ali korak koji će zauvek izmeniti izgled društva u Severnoj Irskoj.

Objava Irske republikanske armije da odustaje od oružane borbe pozdravljena je danas upadljivim naslovima u britanskoj štampi. U uvodnicima se o objavi govori sa optimizmom ali i oprezom da je reč o potezu koji ne garantuje, već tek "otvara mogućnost" trajnog mira u Severnoj Irskoj.

Fajnenšel tajms piše da, posle brojnih "lažnih početaka" od kada je potpisan mirovni sporazum 1998. godine, ima puno razloga za skepsu te da je pred stranama u Severnoj Irskoj zadatak da obnove međusobno poverenje da bi "mir imao šansu".

Dejli telegraf ocenjuje da IRA mora da u svoje dobre namere najpre da ubedi unionisticku zajednicu u pokrajini, a ne političare u Londonu, Dablinu i Vasingtonu.

Listovi takođe povezuju odluku IRA-e sa pojavom nove "teroristicke pretnje" islamskog ekstremizma.

Tajms navodi da je IRA shvatila "politicku realnost" da posle napada na Njujork i Vašington i nedavne bombaške kampanje u Londonu više nema mesta "političkom terorizmu" u evropskim zemljama tj. da nema "povratka na staro".

"Ostati u okviru Ujedinjenog Kraljevstva, ili se pridružiti Republici Irskoj", pitanje koje već decenijama razdire katoličku i protestantsku zajednicu, ostaje otvoreno, ali sada s nadom da će se
rešenje tražiti mirnim putem.

Podele sežu duboko u prošlost, čak do bitke kod Bojna, 1690. godine, kada je Viljem Oranski porazio engleskog katoličkog kralja Džemsa Drugog i počelo naseljavanje protestanata u Irsku.

Godine 1998. Irska republikanska armija proglasila je primirje, koje su prihvatile lojalisticke paravojne formacije.

Godinu dana kasnije, sklopljen je politički sporazum o podeli vlasti, koji je u međuvremenu, zbog stranačkih razmirica i spornog arsenala oružja IRA, suspendovan, a pokrajina vraćena pod direktnu upravu Londona.

U proteklih šest godina većih sukoba, ipak, nije bilo.