Na tuđoj muci se poznaju hohštapleri

U državi u kojoj je skoro milion ljudi bez posla a pola miliona zaposlenih sanja prosečnu platu od 250 evra, oglasu za odlazak na rad u inostranstvo, i to za platu od dve hiljade i više evra, retko ko može da odoli. “Majstori” su shvatili da se na nesreći nezaposlenih i malo plaćenih može dobro zaraditi, pa su oglasi za rad u inostranstvu preplavili medije i sajtove. Dovoljno je pozvati naznačeni telefonski broj, platiti proviziju od nekoliko desetina do nekoliko stotina evra i - posao je osiguran. No, kada dođe vreme da se uzme pasoš u ruke, oni kojima je novac dat po pravilu “nestaju” a prevarenima ne ostaje ništa drugo do da se pokunjeno vrate kući i vidaju rane.

A, inače, nudi se rad na naftinim poljima Severnog mora za platu od 4.000 evra, na plantažama u Grčkoj za 2.000 evra, u Istri i Dalmaciji za 1.000 evra. Iza takvih oglasa se često kriju prevare, jer zvaničnu licencu za zapošljavanje u zemlji i inostranstvu ima samo 14 agencija a sve druge rade ilegalno. No, naši građani uvek veruju da se prevare dešavaju drugima a ne njima, tako da uporno, bez ikakve provere, nasedaju na lažne oglasa za poslove u inostranstvu. Pre nekoliko meseci su mediji pisali o prevari šezdesetak ljudi u Beogradu, kojima je jedan muvator obećao posao na luksuznom brodu, pri čemu je kao naknadu za razne troškove uzimao između 500 i 2.000 evra. U potragu za prevaratnom uključila se i policija, ali do dana današnjeg ljudi nisu uspeli da dobiju novac koji im je uzet na ime “obezbeđivanja angažmana”.

Iskustvo privatnih agencija za zapošljavanje koje rade sa dozvolom govori da naši ljudi teško mogu doći do posla u inostranstvu. Naime, pokazalo se da se strane firme javljaju našim privatnim agencijama, ali da, ili naši radnici nisu profila koji oni traže, ili da strani poslodavci ne ispunjavaju uslove koje naš zakon propisuje. Tako stranci najčešće traže nekog ko će se baviti prodajom na našem tržištu i inženjere svih smerova. Podrazumeva se da kandidat mora imati fakultetsku diplomu, tečno govoriti engelski ili neki drugi strani jezik, da poznaje rad na računaru i ima bogato iskustvo, te da ima između 35 i 45 godina.

S druge strane, iako strani poslodavci po pravilu ističu kakvog radnika i sa kakvim kvalitetima traže, po pravilu ostaje nejasan odgovor na najvažnije pitanje - kolika će biti plata. Upravo zbog toga privatne agencije i ne sklapaju posao s njima, jer ne mogu našim ljudima da garantuju zaradu. Tek kada se, a takvih slučajeva ipak ima, poklope zahtevi poslodavca (uz tačno naznačenu zaradu) i profil radnika koji se traži, ulazi se u pregovore i nakon izvesnog vremena radnik se upućuje na posao u inostranstvu.

Inače, i republičko Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku s vremena na vreme, kada se za to ukaže šansa, šalju naše ljude na rad u inostranstvo. Najtraženije struke „preko grane” su, prema podacima Ministarstva rada, građevinski radnici, inženjeri i lekari. Tako je prošle godine Ministarstvo raspisalo konkurs za fizijatre i fizioterapeute za rad u Kuvajtu. Pri tom im je obezbeđena avionska karta u oba pravca, dnevnica za koju se dogovore s poslodavcem, smeštaj i hrana. Upravo je završen i konkurs za zapošljavanje lekara i medicinskih sestara u jednoj libijskoj bolnici.

I domaći poslodavci se obraćaju privatnim agencijama za zapošljavanje, ali uglavnom onda kada sami ne mogu da pronađu radnike određenog profila. Vlasnici legalnih agnecija posebno ističu da su naši privatnici rigorozniji od stranaca kada je reč o uslovima koje radnik treba da ispuni i da, po pravilu, gledaju da za što manje para dobiju vrhunskog stručnjaka

Sve, teoretski, mora biti po zakonu

Dozvola za rad privatne agencije za zapošljavanje, koja mora raditi u skladu sa Zakonom o zapošljavanje, izdaje se na pismeni zahtev uz koji se dostavljaju dokazi o ispunjavanju uslova. Ministarstvo za rad o podnetom zahtevu odlučuje u roku od 30 dana. Lice koje traži dozvolu mora imati najmanje srednju stručnu spremu i položen ispit za rad u zapošljavanju. Dozvola se izdaje na tri godine i može se produžiti. Ministarstvo rada vodi registar izdatih dozvola za rad i formira bazu podataka o osnovanim agencijama.

Obavezna saradnja državnog i privatnog

Nacionalne službe za zapošljavanje zakonom su obavezane da sarađuju sa privatnim agencijama u oblasti zapošljavanja, kao i tzv. aktivnih mera pronalaženja posla. Ministarstvo rada zaduženo je da tu saradnju nadleda i pruža pomoć, dok su Nacionalna služba i privatne agencije u obavezi da donesu kodeks profesionalnog ponašanja svojih zaposlenih. Inače, da bi neko lice radilo u privatnoj agenciji za zapošljavanje, mora pred komisijom koju obrazuje ministar rada položiti ispit za rad u zapošljavanju, baš kao što je to predviđeno i za radnike Nacionalne službe za zapošljavanje.

Uhapšen lažni posrednik

Beogradska policija saopštila je juče da je priveden LJubiša Vukašinović (46), zbog osnovane sumnje da je prevario oko 50 građana Srbije obećavajući im posao u inostranstvu preko oglasa u štampi i na televizijskim stanicama. Policija procenjuje da je Vukašinović od žrtava uzimao od 500 - 2.000 evra, tobože za završavanje poslova oko viza, radnih dozvola i slično. “Sa oštećenima je stupao u kontakt preko telefona, lažno se predstavljajući kao Darko Knežević. Falsifikovana lična karta na ovo ime je pronađena prilikom hapšenja. Kontakte je obično zakazivao na Slaviji, u hotelu ‘Moskva’ i restoranu ‘Mekdonalds’”, piše u saopštenju. Kako se navodi, Vukašinović je od 2001. bio u bekstvu s obzirom da je protiv njega podneta krivična prijava i raspisana sudska potraga. Pošto se pretpostavlja da oštećenih ima mnogo više, policija je sve moguće žrtve pozvala da se jave na telefon 011/ 2764-551.

Agencije s licencom

Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku izdalo je ukupno 14 dozvola privatnim agencijama za zapošljavanje. To su: “Perspektiva” iz Kragujevaca, ”Siter” iz Novog Sada, “Elan-line” iz Pirota, “Adut centar” iz Paraćina, “ Link grup” iz Zemuna, “HR Konsulting” iz Beograda, “Iss” Beograd, “BiS internacional” Pančevo, “Groš“ iz Lazarevca, “E-Searc” Beograd, “Hil internacional” Beograd, “Inoberza” Kragujevac i “COZ” iz Niša. Osim agencije “Perspektiva”, sve ostale su ovlašćene i za obavljanje poslova posredovanja i zapošljavanja u inostranstvu.

Pravilnik

Prošle godine usvojen je Pravilnik o prostornim i tehničkim uslovima i sadržini dozvole za rad privatnih agencija za zapošljavanje. Po njemu, da bi se dobila dozvola za rad potrebno je obezbediti najmanje dve radne prostorije od kojih jedna služi kao kancelarija za rad i prijem stranaka, a druga kao čekaonica za stranke. Prostorije moraju imati direktan telefon, telefaks, najmanje jedan kompjuter sa internet vezom, ormare za čuvanje dokumentacije, čeličnu kasu i sanitarni čvor. Dozvola za rad agencije sadrži lične podatke fizičkog lica koje traži dozovolu, adresu, poreski identifikacioni broj, sedište agencije i vreme na koje se dozvola izdaje.