Srbija i Hrvatska u dugovima do guše

Rupublike nekadašnje SFRJ trenutno duguju inostranim poveriocima oko šesdesetak milijardi dolara, što je tri puta više nego što je eks Jugoslavija dugovala u dobu najveće ekonomske krize osamdesedih godina prošlog veka. Dužnička omča, međutim najviše preti Hrvatskoj. Po mnogim analitičarima ona neće mimoići ni SCG, dok je Makedonija pokazala najveću umerenost u zaduživanju.

-Dužnika niko ne može da natera da se zadužuje, on uzima koliko mu treba i kad hoće. To je slučaj i sa bivšim republikama SFRJ. Kada se poredi odnos duga sa društveno proizvodom po glavi stanovnika, situacija je alarmantna kod nas kao i kod Hrvatske. Nisam siguran da ćemo u budućnosti moći da budemo devizno likvidni. Politika odavno diktira stvari u eknomiji, tako da će od nje, odnosno poteza Vlade u budućnosti zavisiti naša dužnička perspektiva - kaže ekonomista Milan R. Kovačević.

Ministar finansija Mlađan Dinkić ističe da je trenutna zaduženost Srbije za 4,4 milijarde evra manja u odnosu na zaduženost zabeleženu 31. decembra 2000. godine. Danas ona iznosi 9,8 milijardi evra ili 11,8 milijardi dolara. Kada je reč o strukturi javnog duga, četiri milijarde čini domaći dug, kao što su obveznice za staru štednju i zajam za preporod Srbije, dok spoljni dug iznosi 5,8 milijardi evra.

- Zaduženost je od 2000. godine do danas smanjena sa 170 na 56 odsto bruto društvenog proizvoda. Time je naša zemlja ispunila uslov za ulazak u Evropsku uniju u kojoj gornja granica zaduženosti iznosi 60 odsto - naglašava Dinkić.

Crna Gora duguje oko 505 miliona evra ili 609,8 miliona dolara. Najveći deo spoljnog duga odnosi se na Svetsku banku. Ekonomisti su međutim podeljeni po pitanju zaduženosti SCG. Zvanično se može čuti da SCG spada u srednje zadužene zemlje, dok po mišljenju nekih ekonomista dužnička omča nam ozbiljno preti.

- Problem je što se nanovo i nanovo zadužujemo i imamo jako visoku budžetsku potrošnju, Između 2007. i 2009. godine pred vladom će biti velika teškoća servisiranja dugova, odnosno dilema da li da plaća unutrašnje ili spoljašnje dugove. Bilo bi dobro da imamo vladu koja bi rekla da neće više da vraća Titove dugove. Mislim da Slovenci neće imati problema, jer će se sve manje zaduživati, a taj trend slediće i ostale države bivše repuliblike SFRJ koje će želeti u Evropsku uniju - kaže Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.

U Hrvatskoj ekonomisti odavno upozoravaju da je crveno svetlo opasnosti odavno prošlo i da sada kada je spoljni dug dostigao 30 milijardi dolara, treba uključiti i zvučne i svetlosne signale, jer su pred ozbiljnim problemima. S druge strane, neki na glas razmišljaju da razloga za veliku brigu nema, jer su za servisiranje dugova dovoljni prihodi od turizma. Procenjuje se da bi ova letnja sezona, ukoliko ne bude nepredviđenih faktora mogla da ubere oko deset milijardi dolara.

Spoljni dug Slovenije rastao je od 1991. kada je iznosio 1,8 milijardi dolara, preko 2,2 milijarde 1994. godine na 4,9 milijardi 1998. godine. Do 2002. Slovenija je udvostručila dug, koji je tada iznosio 8,7 milijardi dolara, da bi u aprilu prošle godine bio 13,86 milijardi dolara. U deželi ne haju mnogo na dugovanja, jer su im glavni aduti konkurentna privreda, dobar izvoz i visok standard.

Najmanje briga imaju BiH, jer dug od 4,5 do šest milijardi dolara nije alarmantan, a razlog je što se deficit uglavnom finansira iz donacija. Prema poslednjim podacima, dug Makedonije iznosi 1,8 milijardi dolara, što je nešto više za oko 500 miliona dolara nego što je iznosio pre deset godina.