Poslanici kao Deda mrazevi

Poslanici Skupštine Srbije su do kraja 2004, kroz nekoliko povećanja, dogurali do primanja od oko 50.000 dinara. Ako bi se svih 250 poslanika jednom mesečno odreklo dnevnice od oko 900 dinara, godišnje bi bilo ušteđeno 35.000 evra.

Prvo pitanje za Dušana Petrovića iz Demokratske stranke, Zorana Anđelkovića iz Socijalističke partije Srbije, Miloša Aligrudića iz Demokratske stranke Srbije, Tomislava Nikolića iz Srpske radikalne stranke i predsednika Skupštine Predraga Markovića bilo je šta bi uradili s 35.000 evra da se nađu u ulozi Deda Mraza.

Petrović: "Bolnica u Tiršovoj ulici i institucije koje se staraju o deci bez roditelja su sigurno na vrhu te liste“.

Anđelković: "Ne volim da razmišljam o tome šta bi bilo kad bih bio kralj jer ne mogu da budem kralj“.

Aligrudić: "Pošto Deda Mraz poklanja stvari, kada bih imao tolike pare sigurno je da bi ih poklonio pre svega deci koja su bolesna i bez roditeljskog staranja“.

Nikolić: "Da sam neki Božić Bata ili Deda Mraz, kako ga vi nazivate, i koliko god novca da imam kod sebe, podelio bih ga deci i sirotinji naravno“.

Marković: "Nisam Deda Mraz, on po pravilu nema novca, već ume da čita tuđe želje. Ali da imam 35.000 evra, polovinu novca bih iskoristio da povećam svoj stan pošto živim u 30 kvadrata, a drugu polovinu bih izdvojio za školovanje svog sina“.

Iako ne spore da je jednomesečno odricanje od dnevnice i ušteda od 35.000 evra dobra ideja, nisu baš svi oduševljeni da taj predlog i podrže, čak ni posle poslednjeg povećanja poslaničkih plata.

Petrović: "Kada ste vi napravili tu računicu, ja ću sa zadovoljstvom to da predložim“.

Anđelković: „Samo za pomoć ljudima koji su proterani sa Kosova i Metohije“.

Aligrudić: „Zašto da ne, ali ne trebate brkati povećanje poslaničkih plata s tim jer je to povećanje vezano za objektivan status i formalan položaj poslanika“.

Nikolić: "Zamislite koliko to na prvi pogled izgleda humano, a koliko bi se tek onda ljudi obratilo, koji bi takođe tražili dnevnicu ili od poslanika, ili od direktora, ili od učitelja ili od radnika“.

Marković: "Ne znam da li je to dobra računica, ali znam da je Skupština već uštedela 170 miliona dinara, a taj novac se vraća u budžet i ide građanima. Dakle, sve što pretekne u budžetu raspoređuje se za nedostajuća sredstva socijalno ugorženima“.

Poslanici bi možda tim potezom porasli u očima naroda, posebno zbog bure koja se u javnosti digla oko Predloga zakona o Narodnoj skupštini. Taj zakon, koje je, između ostalog, predviđao beneficiranu penziju za poslanike, povučen je posle pritiska javnosti.