DSS i SRS sve bliži

Držanje Zorana Drakulića na ledu u DSS posledica je i snaženja struje u ovoj partiji koja je za saradnju sa radikalima

Iza zatvorenih vrata kabineta u Skupštini Srbije u utorak se odvijala drama. Do ranih popodnevnih sati Predrag Marković je ubeđivan da povuče ostavku na mesto predsednika srpskog parlamenta, što je on uvređeno odbijao. Tek kada mu je rečeno da bi to moglo da dovede i do pada vlade pristao je, kako kaže izvor NIN-a iz samog vrha G17 plus, da “privremeno, ali ne i trajno, odustane od demisioniranja sa važne državne funkcije”:

- Teško će sada biti sarađivati sa njim. Stalno će mahati tom ostavkom. To je kao kada se razbije vaza - nemoguće je ponovo je slepiti.

U svakom slučaju, epilog “slučaja Marković” desiće se u samom G17 plus, ključnoj karici koalicione vlade, već uzdrmanoj slabim izbornim rezultatima u ovoj godini i povlačenjem Gorana Paunovića i Ksenije Milivojević. Ako iz vrha stranke istupi i Marković, najpopularniji njen lider u odborima po unutrašnjosti, biće to za G17 plus najteži udarac. Tako da ni u njoj samoj više ne veruju da je ostvarljiv njihov interni plan da vanredni parlamentarni izbori, ako DS ne uđe u vladu, budu raspisani sledećeg septembra, a održani u decembru.

Stanje u ovoj partiji, međutim, gotovo da je najmanja briga za Vojislava Koštunicu. Ne prođe dan a da iz SPO ne poleti verbalna strelica da će pustiti izvršnu vlast niz vodu, Velimir Ilić ne preti, ali sklapa saveze sa Karićevom strankom u nadiranju, a, da ne bi zaostali, i SPS periodično ispostavlja ultimatume manjinskoj vladi. Tu je, naravno, i početak sezone pretrčavanja poslanika u druge partije, u čemu vladajuća koalicija teško da može biti uspešnija od opozicije. Poslanik DSS-a Dragiša Đoković prešao je ovih dana u poslanički klub DS, a, po informacijama Aleksandra Vučića, u toku su “pregovori” sa još nekoliko poslanika.

Iako u štabu premijera Koštunice procenjuju da trenutno nikome nije u interesu da obara vladu, pa ni DS-u, ipak se, kako saznaje NIN, priprema “izlazna strategija”. Proteklih nedelja vođeni su intenzivni razgovori na relaciji DSS-SRS. Postignut je već sporazum o pravljenju koalicija, gde god je to moguće, ovih partija u lokalu, dogovoreno je da se zajednički radi na donošenju novog ustava (prihvaćen je uslov radikala da odmah nakon toga budu raspisani izbori na svim nivoima), što je potvrdio i visoki funkcioner SRS Dragan Todorović. A, kako NIN saznaje, ozbiljno se razmatra i mogućnost “velike koalicije” - zajedničke vlade DSS i SRS.

Iako su radikali spremni da pristanu da uđu i u vladu sa DSS kojoj bi ostao Vojislav Koštunica na čelu, a oni dobili polovinu ministarstava (što tumače kao svoj ustupak - imaju znatno više poslanika u parlamentu), u DSS-u nisu prelomili. Jaka struja u ovoj partiji jeste za približavanje radikalima, ali zbog mogućeg odijuma iz sveta (koji je sprečio formiranje ovakve vlade još zimus) predlažu “blažu varijantu”: podršku radikala manjinskoj vladi, makar i samog DSS.

Već je formulisano i moguće objašnjenje za javnost: u trenutku kada su, posle “afere Topčider”, ugrožene ključne državne institucije (Vojska...), patriotska je dužnost održati političku stabilnost (“interes države je iznad partijskog”).

Naizgled paradoksalno, i u delu SRS procenjuje se da je ovo za njih bolja varijanta: ne bi poneli odgovornost vlasti (što u zemlji u tranziciji ruši popularnost), od DSS bi bili “na pravi način nagrađeni”, a javnost bi pozdravila njihov “državotvorni gest”.

Nešto od toga već se “primenjuje u praksi”: prilikom skupštinskog glasanja u ponedeljak, poslanici SRS obezbedili su kvorum vladajućoj koaliciji. Istog dana radikali su napustili sednicu Odbora za bezbednost kad je došlo na red izjašnjavanje o izveštaju ministra policije. Da su svi članovi Odbora iz SRS ostali u sali prilikom glasanja, Jočićev izveštaj ne bi prošao.

Generalni sekretar SRS Aleksandar Vučić, međutim, za NIN tvrdi da radikali nisu obezbedili kvorum prilikom izglasavanja zakona i da je on lično kontrolisao poslanike SRS da to ne učine. Kad je reč o glasanju u Odboru, Vučić tvrdi da bi izveštaj bio usvojen i da su svi članovi Odbora iz SRS prisustvovali glasanju, i dodaje:

“A sve i da je zahvaljujući našim glasovima taj izveštaj bio usvojen, on nema nikakvo pravno dejstvo.”

Za jednu od (manjih) stranaka vladajuće koalicije, saznaje NIN, urađeno je obimno istraživanje raspoloženja javnosti, koje je pokazalo da je SRS najpopularnija stranka u zemlji (30 odsto), da je drugi DS (29), a daleko iza su (tim redosledom) DSS, SPS, PSS, G17 plus (koji ima tek nešto preko pet odsto)... Radikali su uvereni da veštom taktikom mogu da “namaknu” još neki procenat, i tek tada će se odlučiti na “veliki ulazak u vlast”. Do tada će ojačavati infrastrukturu u lokalu (gde su na poslednjim izborima postigli zavidan uspeh), i prati “ime i delo”, jer znaju da ako to iole uspešno ne urade, ne mogu da se nadaju ni da će iko sa njima pristati da uđe u otvorenu koaliciju.

Držanje Zorana Drakulića na ledu u DSS jednim delom je posledica upravo snaženja struje u ovoj partiji koja je za saradnju sa radikalima. Poznato je da se ovaj biznismen zalaže za okupljanje svih demokratskih snaga, što, prevedeno, znači i da je za ulazak DS u vladu. Drakulić nije krio radost (a i sam je na tome radio) što su DSS i DS ušli u koaliciju u Beogradu, ali je njegov bes proključao kad je shvatio da mesto u stranci koje mu je obećano (potpredsedničko) teško da će uskoro dobiti.

Ne samo zato što su protiv toga sva trojica sadašnjih potpredsednika DSS, već i zato što je i sam strpljivi, iskusni političar Koštunica odlučio da smiri ambicije agilnog (ali i nestrpljivog) Drakulića, koje bi, logično, uskoro mogle da ugroze i njegovu lidersku poziciju. I na šta ga upozoravaju predvodnici sve brojnijeg nezvaničnog partijskog krila “protivnika Drakulića”.

Ove sedmice, na Glavnom odboru DSS, “pitanje Drakulić” (u okviru zakazivanja Izborne skupštine stranke i razgovora o promenama Statuta) biće otvoreno svom žestinom. Tek kada vidi kako će GO proteći Drakulić će, saznaje NIN, odlučiti šta mu je činiti - izaći iz stranke ili je menjati iznutra. U svakom slučaju, već je sa svojom odlukom upoznao Vojislava Koštunicu.

A od ponedeljka Drakulić kreće i u medijsku ofanzivu - u novinarskim krugovima već sada se priča da će intervjui sa njim biti “male medijske bombe”.

Podsećanja radi, Zoran Drakulić se pojavio kao novo lice DSS-a nakon debakla potpredsednika stranke Dragana Maršićanina, koji je oličavao politiku tvrdog stava prema DS, na predsedničkim izborima, posle koje je politička javnost brujala o zahtevima lokalnih odbora DSS za čistkom u vrhu stranke. Međutim, na Glavnom odboru DSS, održanom 10. jula, nije došlo do “seče knezova”.

Ali je zato, kao kec iz rukava, izvučen Zoran Drakulić i isturen kao kandidat za gradonačelnika Beograda. Rezultat koji je postigao analitičari tumače kao “zaustavljanje pada rejtinga stranke”.

Dejan Vuk Stanković, iz agencije “Marten Bord internešnal”, koja kontinuirano prati rejtinge stranaka i lidera, ocenjuje da je pojava Zorana Drakulića pozitivno uticala na rejting DSS-a, koji je stabilizovan na oko 11,5 odsto na nivou cele Srbije.

“Nastupom Drakulića stranka je, kompjuterski rečeno, rifreširana i u opticaj su ušle neke nove ideje. Redefinisana je koncepcija DSS bez osporavanja nekih bazičnih principa za koje se ona od osnivanja zalagala. Na neki način, Drakulić je vratio DSS izvornim principima demokratske, proliberalne i građanske partije koja želi da reformiše društvo i državu, s naglaskom na diskontinuitet u odnosu na vreme Slobodana Miloševića”, smatra Stanković.

Da li je u vrhu DSS procenjeno da je Drakulić time odigrao ulogu u DSS koja mu je bila namenjena, i da od sada samo može da smeta, pokazaće se ubrzo.

U samom DSS-u nerado komentarišu približavanje njih i radikala, u lokalu očito, a na nivou Republike za sada pažljivo i dozirano.

“Sa SRS smo samo postigli dogovor o donošenju ustava”, kaže za NIN Miloš Aligrudić, šef poslaničkog kluba DSS u Skupštini Srbije. “To, međutim, nije dogovor samo između DSS i SRS, već svih parlamentarnih stranaka. Mimo tog dogovora ne postoje nikakvi posebni sporazumi koje je DSS napravila sa SRS.”

Kad je reč o konstituisanju lokalne samouprave u Novom Sadu, Aligrudić ističe da tu postoji “ozbiljan problem” saradnje sa pojedinim strankama koje oličavaju separatističku politiku, i navodi SVM i LSV. Za DSS, kaže, nedopustiva je i saradnja u lokalu sa strankom Bogoljuba Karića, jer politika PSS u organskom smislu podseća na politiku Slobodana Miloševića sa početka njegove karijere:

“Sve druge stranke su, manje-više, prihvatljive za DSS, ali SRS nije stranka sa kojom bi DSS u prvom redu pravio koaliciju”, zaključuje Aligrudić.

Miloš Aligrudić tvrdi i da nema informaciju o Drakulićevom nezadovoljstvu i eventualnom napuštanju DSS-a i ističe da je on neophodan stranci. Objašnjava da bi, u skladu sa Statutom stranke, Izborna skupština mogla da se održi ili početkom proleća ili, najranije, krajem zime. Problem statusa Zorana Drakulića on objašnjava na sledeći način:

“Mi, jednostavno, nemamo adekvatno mesto koje bi mogao da zauzme gospodin Drakulić a da to ne bude ispod renomea tog čoveka.”

Bez želje da ulazi u prognoze da li bi i koliko pao rejting DSS-a eventualnim Drakulićevim napuštanjem stranke, Dejan Vuk Stanković ističe da je sigurno da je DSS sa Drakulićem jači i kadrovski, i organizaciono, i medijski.

“Mislim da bi sa Drakulićem DSS sigurno stabilizovao svoj rejting, sa dobrim šansama da ga za nekoliko meseci i podigne. Sve to zavisilo bi i od učinka vlade”, smatra Stanković.

Javnost je, bez obzira na brojnost medija i njihovo utrkivanje u “senzacionalnim vestima”, malo obaveštena o političkim pregovorima i dogovorima iza scene, onima koji će odrediti političku budućnost Srbije. Najvažniji od njih, na relaciji DSS-SRS, mogu dovesti i do onoga u šta početkom godine niko ne bi stavio ni pet para - da Vojislav Koštunica ostane na mestu premijera pun mandat.