Serviseri fiskalnih kasa ne znaju šta treba da rade

Mnogi majstori, mimo ugovora, naplaćuju obuku i održavanje. Brisanje memorije čim kasa prenoći u zamrzivaču i slične "proverene" diverzije usmerene protiv poreznika samo su lokalni tračevi, primećuje Mirko Masal, serviser u "Informatici" BEOGRAD - Fiskalizacija Srbije rastegla se kao barikada preko koje se mrko gledaju država i privatnici. Dok su prvi neumoljivim propisima i kaznama krenuli protiv prodaje na crno, odlučni da konačno dobiju sliku realnog prometa u oblasti trgovine i usluga, drugi im zameraju što uvođenje reda sporo i nepravedno teče. Tezgaroši i pijačari svakodnevno štrajkuju širom Srbije, odbijajući da kupe fiskalne kase, ostali "obveznici" su ih nabavili, ali na trgovinu s poreskom "lavljom kandžom" imaju mnogo primedbi.

Lemilicom na softver

Napominjući da im troškove ne povećava samo kupovina kase i fiskalnih traka, privatnici kao čist gubitak navode i usluge servisera koji, mimo ugovora, naplaćuju obuku i održavanje kase. Servisere obično dele u dve grupe: majstore koji su sa lemilice i šrafcigera prešli na računare i one koji su završili kurs kod Žarka (onaj što se reklamira da za sedam dana pravi programera). Zajedničko im je, tvrde privatnici, da nemaju pojma šta treba da rade.

- Moj serviser uzima 2.100 dinara za obuku i održavanje iako u ugovoru piše da je obavezan da to uradi pošto je kasa u garanciji. Kad sam mu zatražio fiskalni račun, on mi kaže: "Nemam kasu, švercujem se dok god mogu", navodi jedan "fiskalni obveznik", jadajući se da se kase često blokiraju, pa moraju da se nose u servis na resetovanje. To znači, kaže on, da ponovo mora da plati unos šifara za 10.000 artikala (tri do pet dinara po artiklu).

U "Informatici", poznatoj domaćoj firmi koja distribuira i servisira kase, kažu da "nijedan njihov serviser ne sme da naplati od kupca nešto što nije dogovoreno". Ugovor podrazumeva obuku - koja se organizuje svakog utorka.
- Problem Srbije jeste taj što mnogi korisnici nikad nisu pipnuli elektronsku spravu, a kamoli fiskalnu kasu - primećuje Mirko Masal, serviser "interkom" kasa u "Informatici".

On tvrdi, uprkos tračevima, da sa ovim kasama nema muvanja - dok se ne fiskalizuju, ne mogu da izdaju račun. Svaki fiskalni modul ima plombu sa hologramom koju stavlja poreski inspektor. Fiskalnoj memoriji korisnici ne mogu da priđu ni mehanički ni elektronski, a otporna je na vodu i dejstvo elektromagneta.
- "Crnogorske priče" o brisanju memorije čim kasa prenoći u zamrzivaču i slične "proverene" diverzije usmerene protiv poreznika samo su lokalni tračevi - tvrdi Masal. Privatnici se vajkaju i da su im delatnosti u neravnopravnom položaju. Dok butikaši za neizdavanje fiskalnih računa fasuju 50.000 dinara kazne i zatvoren lokal na mesec dana, siva ekonomija tik pored njih radi punom parom.
- Naše kase neće imati posla sve dok na Bulevaru caruju šverceri. U tržišnoj inspekciji kažu da im ne mogu ništa jer, čim krenu u kontrolu, neko im dojavi mobilnim telefonom. Kad inspekcija zamakne, švercer raširi ćebence, prodaje sličnu robu kao ja, ali upola cene i to - na haubi mojih kola - besna je vlasnica butika u Bulevaru Aleksandra.

Registracija i za švercere

Sem nelojalne konkurencije, ona se žali i na nejasne propise poslovanja. Nedavno se jedan njen kupac predomislio i zatražio da mu vrati novac za dečji skafander.
- Niko ne zna da mi kaže kako da taj skafander ponovo uvedem u stanje i kako od banke da naplatim 100 dinara koje mi je uzela kao proviziju za plaćanje "viza" karticom. Kupcu moram da vratim sve pare, a ko će meni da nadoknadi gubitak - pita se ona.

U Poreskoj upravi kažu da je uvođenje fiskalnih kasa jedini način da država zna koliki je promet u maloprodaji - najosetljivijem delu tržišta gde se obrće najviše keša.
- Problem onih koji su u nepovoljnom položaju rešićemo utvrđivanjem proseka po delatnostima i teritorijalnoj pripadnosti, a problem švercera tako što ćemo ih naterati da se registruju - objašnjava Nataša Kovačević iz Sektora za komunikaciju Poreske uprave.