Haške pretnje

Kad god se približi kraj jedne ili početak druge američke budžetske godine, američki, evropski ili zvaničnici Haškog tribunala dolaze u posetu Beogradu, ovu zemlju počne da trese "haška groznica". Svaki put su simptomi sve ozbiljniji, te postoji realna opasnost da od ove "opake bolesti" stradaju krhki reformski zahvati obavljeni u ovoj zemlji u poslednje četiri godine. To automatski znači da se Srbija, a možda i Crna Gora, do daljnjeg udalje od evropskih integracija i umesto put Brisela krenu put bratske, slovenske i Lukašenkove Belorusije.

Ma koliko se činilo da je Beograd oguglao na haške pretnje, sada je situacija mnogo ozbiljnija nego u prethodnim slučajevima. Svet, posebno Vašington, jednostavno je izgubio strpljenje. Čekali su, odlagali, pokušavali da razumeju eksplozivnu političku situaciju u zemlji, opasnost radikalizacije i sad im je dosta. Jasno je to američki ambasador zadužen za pitanje ratnih zločina Pjer Rišar Prosper rekao ministru inostranih poslova SCG Vuku Draškoviću u Njujorku. Isto skoro svakodnevno ponavlja ambasador SAD u Beogradu Majkl Polt. Ne zanima njih gde Ratko Mladić nije već kad će biti isporučen Haškom tribunalu. Ako Mladić i nije u Srbiji, ambasador Prosper veruje da bi ovdašnja služba bezbednosti, kao i premijer Koštunica mogli da pomognu u njegovom lociranju i hapšenju.

Od odnosa sa Haškim tribunalom, zavisi i budućnost državne zajednice. Crna Gora ne želi da bude talac Srbije, ponavlja crnogorski premijer Milo Đukanović. Koliko god da naivno deluju tvrdnje crnogorskih zvaničnika da bi njihova republika maltene dan po odvajanju od Srbije postala član EU ili bar mediteranski Luksemburg, Crnoj Gori se ne može zameriti što gubi strpljenje zbog nespremnosti mnogih u Beogradu da izruče haške optuženike. Razumljiva je zato ostavka crnogorskih članova u Nacionalnom savetu za saradnju sa Haškim tribunalom. U obrazloženju ostavke, naveli su da ni posle 20 dana od poslednje sednice Nacionalnog saveta nema pomaka u ispunjavanju obaveza SCG, tojest izručenju optuženih.

Mada možda ima druge ili i druge, a ne samo haške konotacije, vest da MUP Srbije ima informacije da se priprema atentat na predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom i ministra za ljudska i manjinska prava SCG Rasima Ljajića, uzburkala je domaću javnost. Nije prvi put da Ljajiću stižu pretnje, ali ih je on prvi put ozbiljno shvatio. Pošto ih i policija ozbiljno shvata, znači da su ozbiljne i opasne. Sam Ljajić kaže da pretnje mogu imati političku i hašku dimenziju, ali ne treba zaboraviti snagu "antihaškog lobija". Podseća nas na to i 12.mart.

Vlasti Srbije nalaze se zato pred jednostavnim pitanjem, da li je Ratko Mladić važniji od budućnosti ove zemlje, njenih građana i pojedinih ministara? Odgovor bi trebalo brzo da stigne, a ukoliko bude potvrdan, onda smo zaista u velikom problemu.