Kako izaći iz kruga diskriminacije

Udruženje žena sa invaliditetom Srbije „Iz kruga“  do 1. oktobra mora da napusti iznajmljene prostorije u Palati Beograd. Opština Vračar ustupila je prostor koji po kvadraturi zadovoljava potrebe ali je u veoma lošem stanju i mora da se adaptira, kaže predsednica te organizacije Lepojka Čarević Mitanovski. „ Trenutno smo u fazi prikulpljanja sredstava za tu adaptaciju i dozvole. Zakup sa Opčtinom Vračar traje nekih 10 godina za neku malu cifru. Taj neki mesečni iznos najverovatnije će nam otpisati jer mi moramo u tu prostoriju mnogo da uložimo. Tamo nema struje, vode i zgrada je u očajnom stanju. Nadam se da ćemo uspeti da skupimo sredstva da to adaptiramo. Jedan deo novca smo skupili, majstori već rade. Ali, nedostaje nam negde oko 400 hiljada dinara. Nadamo se da ćemo imati sreće da prikupimo taj novac. Jer, zovu nas svaki dan da pitaju kada ćemo se preseliti i kada će moći da dođu“, kaže Čarević Mitanovski.

Ona je napomenula i da se žene, koje su navikle na pomoć i podršku, plaše da ih sada ne izgube. „ Ja se bojim da nećemo uspedt da dovoljno brzo i hitno skupimo novac pošto moramo odavde da izađemo 1. oktobra. Organizacija se neće ugasiti ali će se možda zatvoriti kancelarija koja neće raditi možda mesec ili dva, dok se sredstva ne nabave. Druga opasnost je, ako zatvorimo kancelariju odakle ćemo nabaviti sredstva, sa kog telefona? Ovakav posao ne može da se rai u kućnim uslovima“ rekla je Čarević Mitanovski.

Vesna Draženović, koordinator organitzacije „Iz kruga“ vodila je i učestvovala u preko 300 psiholoških radionica i grupa samopomoći. „Žene sa invaliditetom su većinom izolovane u svojim prostorima ili su izolovane u institucijama, odnosno domovima za trajni smeštaj. Ili, ako su devojke u pitanju, u studentskom domu „Mika Mitrović“ gde ima dosta devojaka sa invaliditetom. Ili su to bolnice ili rehabilitacioni centri gde su takođe izolovane. Cil je da žene mogu doći u ovaj prostor i  da mogu o tom problemu da pričaju i da se osećaju sigurno a ne izolovano, što osećaju bilo gde da su smeštene ili bilo gde da žive“, kaže vesna Draženović.

Najveći je broj žena sa cerebralnom paralizom i žena sa distrofijom rekla je Čarević Mitanovski. „Najčešći oblik nasilja je zapravo ekonomska zavisnost. Sve te žene zavise od svojih roditelja ili staratelja, nemaju svoj sopstveni novac i iz toga proizilazi svaki drugi vid nasilja. Zatim, postoji i fizičko nasilje i određeni broj seksualnog zlostavljanja, koji je jako mali ali to nisu relevantni podaci jer ja predpostavljam da ih ima više ali žene ne mogu da ih prepoznaju u tom obliku. Verovatno nemaju ni snage da nekome kažu“, rekla je ona.

Iz godine u godinu sve je više poziva i predsednica udruženja Lepojka Čarević Mitanovski kaže da žene ne prepoznaju nasilje i da ne mogu da ga identifikuju jer ga vezuju za svoju invalidnost. Zbog toga se udruženje žena sa invaliditetom prvenstveno bavi problemima vezanim za nasilje i diskriminaciju kroz različite vidove edukacije i samopomoći.