Bez mahinacija

Oni koji veruju da se njihovim dugovanjima ne može ući u trag u velikoj su zabludi. Upravo osnovan Kreditni biro, prvi je znak da će ubuduće svi dužnici i te kako voditi računa da li su ispunili svoje obaveze. Takav „nadzornik” dugovanja, osmišljen još pre pet godina, bio je neophodan jer je finansijska nedisciplina koštala ovu državu na desetine milijardi evra.

Za početak su to, doduše, samo građani, ali u dužničkoj „bazi” naći će se i zaduživanja svih preduzeća. A njihova su dugogodišnja dugovanja dostigla astronomsku cifru od čak 50 milijardi dinara.

Preko leđa poštenih građana, koji žive samo od plate i rada i izmiruju svoje obaveze, lomilo se do sada sve. To je, nažalost, pokazalo i dosadašnja iskustvo. Nesavesnih građana je bilo malo, tek oko tri procenta, bar kad je reč o dugovanjima bankama koje, logično, ne žele nikom da opraštaju. Ali, oni koji mesecima, čak i godinama nisu plaćali struju, kako tvrde disciplinovani građani, bolje su prošli. Ali, i takva dugovanja, kao i za infostan, porez i druge dažbine naći će se u Kreditnom birou.

Osnovan po modelu nemačke „Šufe”, srpski biro treba da funkcioniše kao i svi ostali u zapadnoevropskim zemljama. Tamo je odavno pravilo da jednom nevraćen kredit zatvara vrata ne samo u toj već i u svim ostalim bankama u zemlji. Isto važi i na američkom kontinentu. Ako se neko zaduži u nekoj od država i preseli u drugu, zajam od banke neće dobiti dok najpre ne prođe kroz „skener” kompjutera koji su umreženi za celu SAD. Finansijska disciplina je, jednostavno, prvi i zajednički imenitelj i za ovu zemlju u kojoj se bilo koja dugovanja nikome ne opraštaju.

Naš narod zna da se komotno ponaša u odnosu na svoje obaveze. Olako se zadužuje. Ali, na kraju – ako se ne plati na mostu, platiće se na ćupriji. Zato Kreditni biro ne pomaže samo onima koji pozajmljuju novac, odnosno bankama, već i dužnicima. Kako?

Korišćenjem izveštaja o bonitetu, odnosno finansijskoj sposobnosti, banke će smanjiti kreditni rizik, a time i kamate. Niže kamatne stope su, svi to znamo dobro, važne i za građane i za firme jer će tako imati manji dug. Sigurnost plasmana omogućiće bankama i da odobravaju više kredita koji su u siromašnoj zemlji svima potrebni. Uz to, skratiće se vreme za dobijanje bankarskih pozajmica, a biće potrebno i manje dokumentacije koja se sada traži uz podnošenje zahteva, jer će banke imati pouzdane informacije.

Praćenje boniteta, uz sve to, delovaće preventivno na svest dužnika o potrebi da uredno izmiruje svoje obaveze i da je to dobro za njega. Uostalom, nije li i takva disciplina jedan od uslova ulaska u EU, čemu, inače, težimo.