Koncept koji samo Vlada Srbije razume

Privatizacija preduzeća ponovo je postala vruća tema u Srbiji. O njoj se na raznim političkim i ekonomskim skupovima moglo čuti da je usporena, ili da je čak u potpunosti zaustavljena. Dokle god su kritike stizale od onih od kojih su se i očekivale, prvenstveno opozicije, nije se dizala velika prašina. Međutim, razloge za zabrinutost izavale su ovih dana sve učestalije optužbe koje na račun rada Agencije za privatizaciju (ali ne i ministarstva) upućuju i sami predstavnici vlasti, koji su po svemu sudeći podeljeni i po ovom pitanju. Doduše, još uvek se ne može pouzdano reći u kojoj su srazmeri te podele u Vladi, ali se sa sigurnošću može tvrditi da su, za sada, najveći kritičari privatizacije - ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Predrag Bubalo i ministar finansija Mlađan Dinkić, koji je pre nekoliko dana gostujući na TV Politika uputio oštre kritike direktoru Agencije, tvrdeći da je privatizacija preduzeća stala i da je samim tim dovedeno u pitanje ispunjenje plana punjenja budžeta novcem od privatizacije za ovu godinu u iznosu od 250 miliona evra. Dinkić je istakao da se do sada od privatizacije u budžet slilo 617 miliona dinara, što je svega četiri odsto od godišnje projekcije koja iznosi 14,4 milijarde dinara.

Kakav će biti epilog sukoba možda će se znati već i danas jer je Vlada Srbije na jučerašnjoj sednici, kako nezvanično saznajemo, trebalo da razmatra pitanje poverenja direktoru Agencije za privatizaciju, Branku Pavloviću. Spekuliše se da bi ukoliko se to dogodi, raniji zamenik direktora ove Agencije, Branka Radović, postala prvi čovek ove institucije.

Opravdanje za "usporenu" privatizaciju moglo bi se naći i u činjenici da su ostala samo lošija preduzeća za prodaju, ali i da je Agencija "prebukirana" kontrolom kupoprodajnih ugovora. Međutim to nimalo ne aminuje činjenicu da od početka godine nijedan tender nije raspisan, a da je od marta u proseku mesečno na prodaju nuđeno svega po 25 preduzeća. Podaci, naime govore da je na aukcijama od početka godine prodato 135 preduzeća, u kojima radi približno 15.000 zaposlenih. Njihovom prodajom ostvaren je skroman budžetski prihod od 60,5 miliona evra, dok je vrednost ugovorenih investicija približno oko 32 miliona evra. Kada je reč o tenderima, ove godine potpisan je kupoprodajni ugovor za četiri preduzeća (za koje je tender raspisan u prošloj godini) - Kopaonik iz Kuršumlije, AD Novi Pazar - Put, Takovo iz Gornjeg Milanovca i Novitet iz Novog Sada. Od njihove prodaje ostvaren je prihod od 6,6 miliona evra, vrednost investicija premašila je cifru od 35,5 miliona evra, dok je socijalni program iznosio, za sva preduzeća 2,5 miliona evra.

Komentarišući, dosadašnji tok privatizacije, bivši ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović, rekao je za Danas da "se ovde ne radi o iznošenju njegovog stava i utiska već činjenica koje govore da je privatizacija u Srbiji potpuno stala".

- Od početka godine u proseku se mesečno prodavalo 100 preduzeća, dok je od marta taj broj spao na svega 25. Takođe, nema nikakvog pomaka ni u restrukturiranju, što je zabrinjavajuće - kaže Vlahović i objašnjava da su ti rezultati prvenstveno plod nekompetentnosti ljudi koji rade u Agenciji. Prema njegovim rečima, jedna od osnovnih grešaka sadašnje vlasti bila je i ta što je koristila privatizaciju kao platformu za svoju izbornu strategiju te tako sada "ubira" plodove takvog pristupa. Vlahović se osvrnuo i na nivo transparentnosti Agencije za privatizaciju, rekavši da je "neprijatno iznenađen ukidanjem TV prenosa, ali i činjenicom da je teško doći do bilo koga u Agenciji i dobiti pravovremenu informaciju koja bi otklonila bilo kakvu sumnju".

Govoreći o razlozima zbog kojih je privatizacija usporena Milko Štimac, predsednik Odbora za privatizaciju u Skupštini Srbije, kaže za Danas da je od "početka učinjena jedna od sistemskih grešaka, a to je da se kontrola privatizacije obavlja na istom mestu gde i njeno izvršenje.

- Agencija je opterećena jer je upravo sada došla na red kontrola ispunjenja ugovora u prvoj godini privatizacije. Ona sa svojim kadrovskim potencijalom ne može da postigne da obavlja dva posla - vrši pripremu preduzeća za privatizaciju i kontroliše ispunjavanje kupoprodajnih ugovora - kaže Štimac i dodaje da je Odbor upravo imajući to u vidu, prosledio Vladi, ministarstvu i Agenciji predlog da se kontrola izmesti iz Agencije i da taj posao bude poveren Komisiji za hartije od vrednosti.

Ekonomski analitičar, Mile Jović, sa druge strane pak smatra da je privatizacija zastala prvenstveno zbog nepostojanja većeg interesovanja pravih investitora usled pravne nesigurnosti, loše političke klime i privrednog ambijenta.

- Smenom vlasti promenio se i koncept privatizacije, a liberalna ekonomija ne može tako da funkcioniše. Ona naročito ne trpi birokratski pristup koji se trenutno primenjuje, kaže Jović.