Čvrsta volja rodila ekonomsko čudo?

Po rečima dr Jovana Teokarevića sa beogradskog Fakulteta političkih nauka, Irci su prvo celu deceniju potrošili zbog odsustva nacionalnog i socijalnog konsenzusa o reformama. A kad je usvojena dobitnička strategija, Irska je tokom poslednje decenije HH veka ostvarivala dva i više puta veće stope rasta od proseka EU. Analitičar u Bečkom institutu za međunarodna ekonomska istraživanja Vladimir Gligorov smatra da su presudili jedinstveno evropsko tržište, strane investicije i odgovorna fiskalna politika

Skoro da nema sličnog primera u savremenoj ekonomskoj istoriji, pogotovo evropskoj. Bruto društveni proizvod (BDP) Irske je 1973, kada je pristupila Evropskoj uniji, dostizao jedva 65 procenata proseka zajednice, da bi ga 2002. nadmašio za punih 25 odsto. S razlogom se govori o irskom razvojnom konceptu ili o irskom privrednom čudu. U kojoj meri se iskustvo nekada ruralne i nerazvijene zemlje daleko od kontinenta može iskoristiti kao model za osmišljavanje evropske strategije u Srbiji?

Evropska ideja je i u Dablinu postepeno sazrevala i taj proces imao je i svojih ne baš idiličnih faza. Po rečima dr Jovana Teokarevića sa beogradskog Fakulteta političkih nauka, cela decenija je potrošena u konfuziji i odsustvu nacionalnog i socijalnog konsenzusa o reformama. Ali, kad je jednom usvojena dobitnička strategija, Irska je tokom poslednje decenije HH veka ostvarivala dva i više puta veće stope rasta od proseka EU.

U zagrljaju dva svetska finansijera

Analitičar u Bečkom institutu za međunarodna ekonomska istraživanja Vladimir Gligorov smatra da su tri faktora presudno uticala na ostvarenje irskog privrednog čuda: stvaranje jedinstvenog evropskog tržišta, priliv stranih investicija i odgovorna fiskalna politika. NJegova razmišljanja polaze od toga da EU počiva na liberalnom shvatanju - veće tržište, veći ekonomski rast - posebno kada je reč o malim zemljama. Liberalizacija omogućava slobodnu razmenu robe, usluga, kapitala i rada, što pogoduje malim privredama, jer njihova preduzeća, koja više nisu ograničena uskim tržišnim okvirima, mogu da se usredsrede na brži rast i veću proizvodnju. Izvoz je 1960. činio tek 30 procenata BDP Irske, da bi krajem devedesetih porastao na 75 odsto. Preskačući neke faze industrijalizacije, koncentrišući se na najsavremenije tehnologije, irska privreda je postala jedna od najotvorenijih u Evropi, izvozeći više od polovine svoje proizvodnje.

Priliv direktnih stranih investicija - za mnoge ekonomske stručnjake osnovni zamajac razvoja - imao je odlučujuću ulogu u eksplozivnom rastu irske ekonomije. Maksimalno koristeći svoj strateški položaj - mnogi ne uočavaju da se zemlja Kelta nalazi u zagrljaju dva najvažnija svetska finansijera SAD i Velike Britanije - Irska je, prema podacima Svetskog investicionog izveštaja (NJIR), uspela da nivo stranih ulaganja, sa zanemarljivih nekoliko stotina miliona dolara, podigne na 24 milijarde u 2000, odnosno na 19 milijardi u 2002. godini. Najveći deo novca stigao je sa one strane Atlantika. I mada američki finansijeri tradicionalno najviše ulažu u Veliku Britaniju, tokom protekle dve decenije udeo njihovih investicija na Ostrvu nije se bitnije menjao, dok su akvizicije u Irskoj porasle pet puta. Kao razlog, navodi se jeftina, a relativno obrazovana radna snaga, niska poreska opterećenja i značajna ulaganja u infrastukturu.

Na kraju, Irska je znatno izmenila svoju fiskalnu politiku. Zaustavljen je rast budžetskog deficita i krajem devedesetih se prešlo u suficit. Udeo javnih rashoda je smanjen i sada je među najnižim u EU, kaže Vladimir Gligorov. Efekti suzbijanja javne potrošnje nisu se prelili u javna ulaganja, već su ismereni u opravdane razvojne ciljeve. Državni monopoli i subvencionisani privatni sektor ostao je bez uobičajenih dotacija.

Gledano iz ugla Srbije sva tri faktora su podložna preispitivanju. Žalopojkama za Miloševićevim vremenima - kada je u uslovima zatvorenog tržišta životarilo i ono što u normalnim vremenima ne bi moglo da opstane - prenebregava se notorna činjenica da je domaća industrija građena za znatno veće tržište i da su za njeno oživljavanje nužne velike serije i brz obrt. Evropska unija mora biti strateški cilj Srbije, jer tržište, koje trenutno ima 432 miliona potrošača, potencijalno i svih 550 miliona, ostavlja dovoljno prostora da bi se razmahnula konkurentna proizvodnja.

Između „zmajeva” i “tragičara”

Zahvaljujući velikim privatizacionim operacijama (DIN, DIV i “Beopetrol”) direktne strane investicije u Srbiji su prošle godine premašile milijardu dolara. Međutim, teško je odoleti neugodnom utisku da je to neka vrsta ekcesa, jer su se prethodnih godina strana ulaganja merila stotinama miliona dolara (112 miliona u 1999, 25 miliona u 2000. i 165 miliona u 2001. godini). Najava ministra finansija mr Mlađana Dinkića da će novim poreskim propisima - porez na dobit preduzuzeća najniži u Evropi, a porez na dodatnu vrednost među najnižima - učiniti naše tržište najatraktivnijim na kontinentu, svakako je dobra. Ali, privlačnost neke ekonomije ne zavisi samo od dobrih normi, već, pre svega, od njihove funkcionalne primene.

I na trećoj stepenici - ostvarivanju odgovorne fiskalne politike - Srbija zaostaje. Država je ovde, još uvek, najveći poslodavac, najveći donator i svuda prisutan arbitar. Političke elite su, naglašava Vladimir Gligorov, sklone protekcionizmu, državnom intervencionizmu i zaziru od stranih ulaganja. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Danica Popović uočava da ljudi zaposleni u velikim društvenim i državnim preduzećima (najveći gubitnici tranzicije!) netremice gledaju prema državi, očekujući od nje neke novce, kojima bi se presekla neizvesnost s kojom se suočavaju. Izlaz se traži tamo gde ga nema i gde ga nikada neće biti, zaključuje profesorka Popović.

Načelno gledano Srbija bi, slično Irskoj, mogla uspešno da realizuje brojne komparativne prednosti. Potencijali njene ekonomije prilagođeni su znatno većem tržištu od onog koje sada pokriva, njena strateška pozicija je dobra - u srcu Jugoistočne Evrope i sa dobrim preporukama u Rusiji, poreska reforma mogla bi je učiniti veoma privlačnom za strane investitore. Šansa se može iskoristiti, kao što su to učinili “vatreni keltski zmajevi”. Ali i ne mora. Skoro dve i po decenije posle ulaska u EU, zaostajanje Grčke za prosekom najveće evropske integracije nije smanjeno. I dalje se kreće negde oko 71 odsto proseka EU. Nasuprot “keltskih zmajeva”, o Grcima se u Briselu govori kao o “junacima antičkih tragedija”. Na nama je da izaberemo između “zmajeva” i “tragičara.

Značaj evropskih fondovaSkokovitom rastu irske ekonomije znatno su doprineli strukturni fondovi EU. Onog trenutka kada je Irska sprovela fiskalno prilagođavanje, navodi Vladimir Gligorov, fondovi EU, koji su inače usmereni na infrastrukturu, obrazovanje i institucionalni razvoj, omogućili su da taj zahvat ne ide na teret javnih ulaganja. Neposredno, uticaj ovih fondova na ukupni razvoj nije bio velik, ali je posredni efekat bio znatno veći. Buyet EU za 2004. iznosi skoro 100 milijardi evra. Znatan deo poješće troškovi proširenja unije. Ali, istovremeno će rasti pristupna pomoć kandidatima za ulazak (Bugarska i Rumunija) na ukupno 780 miliona evra i Turskoj - oko 250 miliona evra.