Šok terapija ili infuzija gradualizma

Uprkos najavama ministarke za prosvetu u Vladi Republike Srbije Ljiljane Čolić, sa početka njenog ministrovanja, da se započeta reforma prethodnog saziva neće zaustaviti, već da će samo biti usporena, u poslednje vreme sasvim je postalo jasno da to baš i nije tako. Nacrt novog Zakona o izmenama i dopunama osnovnog i srednjeg obrazovanja, koji bi se po hitnom postupku mogao naći na skupštinskom razmatranju, potvrđuje da će reforma rođena u jesen 2001. teško preživeti.

- Ministarstvo pokušava da minimizira promene i da to predstavi kao malo usporavanje sa delimičnim izmenama. Jedan od pomoćnika ministra rekao je da do ovoga dolazi zbog toga što nisu pripremljeni programi za sedmi razred. To mogu da prihvatim, ali ako je to tačno, onda se vrše izmene samo tako što se traži odlaganje pripreme sedmog razreda, a ne ruši se ceo sistem. Jer ovo je rušenje celog sistema, i čist ideološko-politički sukob na terenu obrazovanja, a žrtve tog sukoba mogu biti samo deca - kaže u razgovaru za Danas bivši ministar prosvete Gašo Knežević.

G17 Plus i SPO mogu da spreče "silovanje" života

Na spisku zakona koji je skupštinska koalicija napravila, a koji se moraju doneti po hitnom postupku, prema rečima Gaše Kneževića, nije bilo Zakona o obrazovanju.

- Sad je pitanje da li će G17 Plus i SPO da ukažu, kao oni koji pretenduju da su demokrate, na činjenicu da im neko sada podmeće u skupštinsku proceduru po hitnom postupku Zakon koji nije na tom spisku. Mislim da G17 Plus ima argument kojim može da spreči "silovanje" života.

Iako izbegava da se izjasni u kom smeru će se kretati reforma obrazovanja, nadležno Ministarstvo je odlučno u tome da to neće ići kao dosad, odnosno da će dosadašnja "šok terapija" sasvim sigurno biti zamenjena "gradualističkom metodom".

- Reforma obrazovanja u procesu tranzicije, u kom smo mi, traje više od 15 godina i tu postoje mnogi nerešeni problemi. Postoje dva načina sprovođenja reforme, jedan je šok terapija, koju je primenjivalo prethodno Ministarstvo, a drugi je gradualistički pristup, koji je mnogo primereniji. Ima više razloga za to. Jedan je i specifičnost našeg sistema koji nije naviknut na žestoke rezove - rekao je na nedavno održanoj tribini o "problemima visokog obrazovanja u Srbiji i mogućnosti reforme", zamenik ministra prosvete Milan Brdar.

Promašaji "šok" reforme videli bi se tek za deset godina, kaže Brdar, podsećajući na nekadašnju Šuvarovu reformu, koja je iznedrila "toliko nepismenih".

- Evropska komisija je donela rezoluciju u kojoj su postavljeni standardi i ciljevi obrazovanja za zemlje EU i kad smo prošle godine doneli Zakon mi smo bili svesni toga da smo 90 odsto tih zahteva već ispunili, što je za jednu zemlju, koja još nije članica EU, izuzetno. Sve stvari koje smo mi predvideli bile su izvodljive. Iziskivale su kvalitetan rad nastavnika, fleksibilnost i profesionalizaciju u sistemu. U centru cele reforme bilo je dete, a prema izjavama zamenika ministra Brdara, u centru njihove reforme je nastavnik. Pitam se ko je izabrao pogrešan cilj, mi ili oni - kaže Gašo Knežević.

Dve stavke su, prema njegovim rečima, ostale nepromenjene, opisno ocenjivanje u prva dva razreda i školsko razvojno planiranje.

- Rastureno je svih sedam centara koji su se bavili stručnim stvarima. Ministarstvo je administrativni centar i ono ne može da se bavi tim. Na taj način smo želeli da sve što je profesionalizam izmestimo iz Ministarstva. Novo Ministarstvo je ukinulo te centre i formiralo Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, u okviru kojeg može da formira najviše četiri centra. Nema više ni Centra za akreditaciju koji akredituje programe koji ulaze u školski sistem. Znači, to će da radi Ministarstvo, koje misli da je dovoljno stručno i da zna šta treba sprovoditi u školama, što je nonsens, da profesor orijentalistike, ili matematike odlučuje o tome. O tome treba da odlučuju stručnjaci - kaže Knežević.

Odlučno "ne" reformi koju je pokrenuo bivši saziv Ministarstva prosvete, na pomenutoj tribini izrekao je i profesor Matematičkog fakulteta u Beogradu Milan Božić. I ranije on se izjašnjavao kao "zdušni protivnik reforme koju je pokrenula ekipa sa Tinde Kovač Cerović" na čelu.

- Reforma koja se nudila, a koja nije prošla, počivala je na Bolonjskoj deklaraciji, koja jedino što želi jeste da obori kriterijume znanja u Evropi. Ako rak zvan Bolonjski proces pobedi, Amerika će postati obrazovanija od Evrope - rekao je Božić.

Bivši reformatori opet imaju primedbu da reforma novog Ministarstva još uvek nema jasan cilj, ili ga ima ali se sakriva od javnosti, a ono što su obelodanili je da će akcenat, za razliku od prethodnog - kako se uči, biti na tome - šta se uči.

- Ne postoje više opšti okviri školskog programa, niti postoje posebni okviri, vraćaju se rešenje iz 1992, klasično centralizovano diktirana nastava od strane Ministarstva nastavnicima, bez ikakve kreativnosti. Školovanje je smanjeno sa devet na osam godina, a pojavljuje se mogućnost da predškolsko u budućnosti postane deveti, odnosno nulti razred, što je besmislica. Napravljen je haos u obrazovanju nastavnika, u obrazloženju im je promakla rečenica da se usavršavanje nastavnika vrši po meri nastavnika. Šta to znači? Isto kao kad bismo rekli da se usavršavanje dece radi po meri dece. Ono što oni hoće da uče, to i uče, a ono što neće, onda i ne uče. Znači, nastavnici koji neće da se usavršavaju to ne moraju da rade. Nema motivacije da se napreduje. Naša ideja je bila da napravimo podelu nastavnika, gde smo one koji su se usavršavali želeli i ekonomski da odvojimo od ostalih i da napravimo razlike u plati - kaže Knežević, naročito kritikujući što je za razvoj i evaluaciju obrazovanja zadužen isti organ.

- To bi značilo, po principu "kadija te tuži, kadija ti sudi", jer ne može onaj koji planira razvoj da ocenjuje posle kako je taj razvoj isplanirao. To mora da radi neko drugi da bi mogao onom prvom da kaže gde je pogrešio -kaže Knežević.

Prema novim idejama, Prosvetni savet, koji je ranije birala Vlada Srbije, sada bi birala Skupština.

- Na taj način bi da se ovom organu dao veći značaj, međutim procedura izbora članova je potpuno besmislena i mislim da je gotovo nesprovodiva. Osim toga, u univerzitetskom sastavu u Savetu napravljen je čudan izbor: Beograd ima četiri predstavnika, Novi Sad i Niš imaju po jednog, a Kragujevac i Priština zajedno jednog. Zašto? Koji je to veći ili manji značaj univerzitetskih centara - kaže Knežević.

Ono što bi moglo da zasmeta onima koji su se godinama borili za autonomiju univerziteta je da bi novim Zakonom nadležnost Ministarstva bila povećana.

- Ovde dolazi do centralizacije, politizacije sistema, oduzima se autonomija i svaka kreativnost školama. Imamo potpunu rekonstrukciju vlasti SPS, odnosno školskog programa koji je tad važio. Vraćamo se na devedesete - upozorava Knežević. - Iza ovog zakona stoji ozbiljna većina koju čine DSS i SRS, Zakon je pisan radikalskim rukopisom i vraća na staro stanje. Oni će glasati za to, a problem je što mi mislimo da ovaj hitni postupak nema opravdanje. Da se Zakon menjao samo u delu oko odlaganja sedmog razreda, imao bi opravdanje. I ja bih glasao u Skupštini da se zaustavi, dok se ne pripremi nastava. Ali ovako radikalno menjati čitav tekst Zakona je pravljenje od ljudi budala - kaže Knežević.

rema najavama pobornika obe verzije Zakona, javne rasprave će biti. Kada, još se ne zna. Stari zakonodavci bi da to bude što pre, jer vremena za gubljenje nema. Novi vremena imaju.