Ipak boljitak

Optimizam je realan iako je primenjena nova metodologija

Ponekad hvaljena, a češće kuđena, što zavisi šta i kome saopštava, zvanična statistika od početka ove godine ipak širi blagi optimizam. Mesečna saopštenja o kretanju industrijske proizvodnje naročito prijaju vladajućim političarima, ali i široj javnosti. Dakle, industrijska proizvodnja u periodu januar-mart 2004. godine, u poređenju sa istim mesecima 2003. veća je za čak 11,7 procenata! Iole upućenima u trogodišnje tranzicione muke srpske privrede, navedeni podatak donosi optimizam. Ali, pasionirani čitači i analitičari statističkih izveštaja i tabela odmah su uzvratili bujicom pitanja.

Sva počinju podsećanjem da, istini za volju, Republički zavod za statistiku od početka ove godine primenjuje novu metodologiju praćenja industrijske proizvodnje.

Očekuje se i odgovor na pitanje kolika je proizvodnja bila u prva tri meseca prošle godine, sa kojom se upoređuje ovogodišnji tromesečni učinak srpske industrije? I, što je najbitnije, svi bi da znaju da li će se dvocifreni rast iz prvog tromesečja, koji se odavno ne pamti, održati na duži rok, i koliko je za to zaslužna sadašnja vlast?

Nije slučajno

Po nedavnim izjavama nekih članova koalicione vlade, zaduženih za ekonomska pitanja, tromesečni statistički porast industrijske proizvodnje od 11,7 odsto nije „slučajni incident”.

– Možda je ekonomski deo u timu nove vlade privrednicima ulio neophodnu sigurnost – spekulisao je nedavno pred novinarima, naravno u šaljivom tonu, ministar finansija Mlađan Dinkić. – Ali, sudeći po dvocifrenom tromesečnom rastu industrijske proizvodnje, kao i očekivanom povećanju poljoprivredne proizvodnje, neću biti zadovoljan ako ovogodišnja stopa rasta bruto društvenog proizvoda bude manja od šest procenata.

Dinkić je svoj optimizam obrazložio postignutim sporazumom sa Svetskom bankom i MMF-om, najavljenim vladinim merama koje će podsticati pozitivne trendove s početka ove godine, ali i očekivanim novim stranim investicijama. Napomenuo je da je ove godine planiran rast BDP od 4,3, a MMF ga je revidirao na 4,5 procenata. Ministar finansija je podsetio da je BDP u Srbiji u 2001. povećan za pet odsto, u 2002. za četiri, a prema najoptimističkijim procenama u 2003. najviše dva odsto.

– Stabilni makroekonomski uslovi, ekonomska politika vlade koja podstiče prestrukturisanje preduzeća i izvozna tražnja, uzrok su visokog tromesečnog rast proizvodnje – viđenje je vicepremijera Miroljuba Labusa.

„Nema sumnje da je došlo do visokog rasta industrijske proizvodnje u prvom tromesečju, ali ostaje pitanje njegove održivosti, jer je taj rast rezultat obavljene privatizacije”, kazao je Stojan Stamenković na predstavljanju najnovijeg broja „Makroekonomskih analiza i trendova” Ekonomskog instituta. Po njegovom mišljenju, ono je „rezultat akcija bivše vlade” a od sadašnje se očekuje da taj rast održi. Ostaje dilema, dodao je Stamenković, da li će sada doći do rasta investicija, odnosno da li će novi vlasnici firmi u Srbiji i investirati onoliko koliko su se obavezali kupoprodajnim ugovorom.

I saradnici Ekonomskog instituta očekuju da će zbog povećanja industrijske proizvodnje doći i do rasta bruto društvenog proizvoda od minimum pet odsto na kraju ove godine, što je više od dogovorenog nivoa sa MMF-om.

Boljitak je relativan

Dr Vladana Hamović, direktor Centra za makroekonomska istraživanja IZIT-a, ukazuje da statistika kretanje industrijske proizvodnje od ove godine prati po novoj nomenklaturi, novom ponderacionom sistemu i uz povećan broj ekonomskih subjekata na kojima se ona meri. Registrovano tromesečno povećanje od 11,7 odsto moralo bi da ima veći uticaj i na eventualno povećanje izvoza i prometa u trgovini na malo, ili na veće zalihe gotove robe kod proizvođača u posmatranom periodu.

– Ali za to nema podataka, pa sam bliža mišljenju da se nisu stekli svi relevantni uslovi da bi se prikazani rast mogao protumačiti kao stvarni odraz promena uslova poslovanja – kaže Hamović.

Predstavnici Republičkog zavoda za statistiku tvrde da je trend rasta ukupne industrijske proizvodnje i prerađivačke industrije iz decembra 2003. godine nastavljen u prvom tromesečju 2004.

– Ovaj trend predstavlja realno kretanje i nije rezultat promene pondera u obračunu indeksa industrijske proizvodnje u ovoj godini, kaže Ema Jovanović, pomoćnik direktora za ekonomsku statistiku u Republičkom zavodu. – Treba imati u vidu da su u decembru korišćeni stari ponderi. Promena pondera radi se standardno svakih pet godina i njen uticaj na indeks je veoma mali, manji je od jednog procenta. Zatim, prikupljeni mesečni podaci pokazuju i da je došlo do povećanja proizvodnje u količinama u odnosu na 2003. godinu.

Kada se analizira visoki rast proizvodnje u prvom tromesečju 2004. od 11,7 odsto, treba imati u vidu i da je industrijska proizvodnja u 2003. imala najveći pad od 4,8 odsto baš u prva tri meseca, u poređenju sa istim periodom 2002. U celoj 2003. industrija je proizvela za tri odsto manje nego u prethodnoj godini. Zbog toga će svaki ovogodišnji boljitak u industriji biti „relativan”, jer se upoređuje sa prošlogodišnjim troprocentnim minusom.