MKG: Kosovu je hitno potrebna nova politika

Međunarodnoj zajednici je hitno potrebna nova politika o konačnom statusu i društvenoekonomskom razvoju Kosova, u suprotnom nestabilnost bi mogla da zahvati čitav region, a Kosovo da postane Zapadna obala Evrope, upozorila je Međunarodna krizna grupa u najnovijem izveštaju o Kosovu.

U izveštaju "Kolaps na Kosovu" od međunarodne zajednice zatraženo je da preduzme akciju kako bi se povećala bezbednost manjinskih zajednica na Kosovu, a posebno srpske, kao i da počne pripremni posao za pregovore o konačnom statusu, potvrđujući pravne osnove za to iz Rezolucije 1244.

Srpska i albanska strana pozivaju se na nastavak dijaloga započetog u oktobru 2003, a albanskoj zajednici na Kosovu poručuje se da se bori protiv ekstremizma i netolerancije, umesto da svu krivicu za probleme Kosova prebacuje na Unmik i međunarodnu zajednicu.

Od Unmika se očekuje da institucionalizuje dijalog albanskih i srspkih lidera i civlnog društva sa Kosova o načinu suživota, uzimajući kao polaznu osnovu plan Saveta Evrope o decentralizaciji pokrajine.

Srpskoj vladi, u preporukama MKG, poručeno je da nastavi diajlog sa Prištinom o tehničkim pitanjima, kao i da zajedno sa Unmikom radi na tome da paralelne strukture budu priznate, regulisane i ukoliko je moguće podržane od privremenih institucija samouprave na Kosovu kako bi srpskoj zajednici pružile bezbednost i socijalne usluge.

Američkoj vladi predlaže se da odredi specijalnog izaslanika koji bi pokrenuo razgovore sa drugim clanicama Kontakt grupe, EU, privremenih kosovskih institucija, Beogradom i susednim zemljama o pravnoj osnovi i formatu pregovora o konačnom statusu.

U izveštaju MKG detaljno se opisuje martovsko nasilje na Kosovu, uz ocenu da su 17. marta nestabilne osnove četvoroipogodišnjeg napretka u pokrajini- poklekle.

Za nekoliko sati pokrajina je potonula u najteže nasilje od 1999, a do 18. marta nasilje se pretvorilo u etničko čišćenje čitavih krajeva i sela naseljenih manjinskim stanovništvom, navodi  se u izveštaju.

Mase albanskih mladića, ekstremista i kriminalaca razotkrile su da su Unmik i Kfor veoma slabi, a prelazne institucije samouprave na Kosovu, mediji i civilno društvo pružili su učesnicima u nemirima opravdanje za nasilje, navodi MKG.

U izveštaju se podseća da je u neredima poginulo 19 ljudi, povređeno gotovo 900, kao i da je uništeno više od 700 srpskih, romskih i aškalijskih kuća, 10 zgrada, 30 pravoslavnih crkava i manastira i raseljeno oko 4.500 ljudi.

Uz ocenu da su neredi bili više spontani nego organizaovani i da su to iskoristili ekstremisti i kriminalci, MKG kao razloge za jačanje napetosti koja je silovito eksplodriala nabraja "frustraciju i strah od namera međunarodne zajednice prema Kosovu, nesposobnost Unmika da pokrene privredu i suspenziju privatizacije, kao i uspeh koji je Beograd postigao u kidanju živaca kosovskim Albancima".

Posledice martovskog nasilja na Kosovu po regionalnu bezbednost su veoma ozbiljne i rasprostranjene, ocenjuje MKG i upozorava da bez brzog i direktnog reagovanja na uzroke nasilja, političkim, razvojnim i bezbednsnim merama, Kosovu preti opasnost da postane Zapadna obala Evrope.

Struktura i mandat Unmika pokazali su se kao neodgovarajući da pripreme Kosovo za prelaz sa rata na mir, iz socijalizma na tržišnu privredu i sa međunarodne  uprave na konačni status, navodi MKG dodajući da se međunarodna zajednica zavaravala da obećanje iz novembra 2003, da će razmatranje konačnog statusa početi sredinom 2005, predstavlja celovitu politiku.

Nesposobna da se dogovori kakvi bi trebalo da bude konačni status, ona se oslonila na naivnu pretpostavku da će odlaganje odluke omogućiti da se stišaju strasti, ocenjuje MKG.

Dodaje se, takođe, da međunarodna zajednica nije ozbiljno reagovala na bezbednosne rizike, paralelne strukture i kriminalne grupe, a taj nedostatak odlučnosti ostavio je većinske Albance i manjinske Srbe u konfrontaciji koja je bila potisnuta, ali ne i rešena.

MKG ističe da se svi hitno moraju suočiti sa posledicama martovskog nasilja i da je institucijama međunarodne zajednice na Kosovu potreban novi način delovanja, a kada je reč o Unmiku nova struktura i mandat.

Ukoliko se želi da Kosovo bude dobar dom za sve svoje zajednice, moraju se hitno pokrenuti stvarni politički, socijalni i ekonomski razvojni procesi kako bi se apsorbovala energija tamošnjeg stanovništva, navodi KKG.

Sadašnja politika "standradi pre statusa" samo je polovična politika, a posledice nastavka tokova koji vode u nestabilnost Kosova nesagledive su za čitav region, dodaje se u izveštaju.

MKG ocenjuje da međunarodna zajednica treba da izvuče pouku iz svojih grešaka i povrati kontrolu nad situacijom na Kosovu, jer ako u tome ne uspe kultura političkog nasilja mogla bi da gurne pokrajinu u opaki ciklus mržnje i krvoprolića koji truje čitav region Zapadnog Balkana.

MKG je u izveštaju nabrojala i konkretne preporuke za sve strane.

Osim da nastave dijalog i da se suprotstave ekstremizmu i netoleranciji od albanskih institucija, uključujući i prelazne organe samouprave, medije i civilno društvo traži se da priznaju da je izveštavanje medija o martovsko nasilju bilo jednostrano i zapaljivo i da taj problem reše, kao i da prikupljanjem dodatnih sredstava pomognu obnovu porušenih kuća i crkava kao i izgradnju infrastrukture za kosovske Srbe.

Zemljama članicama Kontakt grupe i drugima iz međunqrodne zajednice preporučuje se da se ozbiljno angažuju na problemu Kosova: preduzimanjem akcija kako bi se povećala bezbednost manjinskih zajednica na Kosovu, a posebno srpske; započinjanjem pripremnog posla za pregovore o konačnom statusu, potvrđujući pravne osnove za to iz Rezolucije 1244 i suštinksim podsticanjem socijalnog, ekonomskog i institucionalnog razvoja kako bi se Kosovo što pre pripremilo za konačni status.

Od međunarodne zajednice očekuje se i da u okviru Saveta bezbednosti UN radi na promenama strukture Unmika kako bi bolje odgovorio svom mandatu - prelaska Kosova ka konačnom statusu i eventulanom članstvu u EU.

U tim okviru predlaže se i da se funkcija specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN razdovji na dve - šefa administracije i glavnog pregovarača o budućem statusu.