Polemika o pravu na glasanje u Evropi

Na benzinskoj pumpi na autoputu 40km od belgijske prestonice, nekolicina kamiondžija srkuće kafu i glasno raspravlja o politici.

"U velikim gradovima imigranti su već na vlasti u pojedinim opštinama," kaže jedan od kamiondžija. "Sad će im dati i pravo da glasaju, pa će da osvoje i male gradove. Uskoro više nećemo biti gazde u sopstvenoj zemlji." 

Belgijski planovi da se imigrantima koji nemaju belgijsko državljanstvo omogući da glasaju na lokalnim izborima uzburkali su javno mnjenje u trenutku kada Evropa jedva izlazi na kraj sa pitanjima imigracije, državljanstva i nacionalnog identiteta.

Zagovornici kažu da će ove izmene svrstati Belgiju među neke druge evropske države kao što su Švedska, Finska i Holandija u kojima imigranti bez državljanstva Evropske unije već imaju pravo da glasaju na lokalnim izborima.

Pojedine članice EU smatraju da ova prava biti način da se kompenzuje raniji neuspeh u sprovođenju politike integracije, kaže Anoush Desboghessian, analitičar u Evropskoj mreži za borbu protiv rasizma (ENAR). "Evropa se menja," kaže ona. "Sve je prisutnija raznolikost kultura i jezika. Ali imigranti ostaju isključeni iz društva."

O glasačkim pravima imigranata se u Belgiji raspravljalo krajem 1970ih, kada je postalo jasno da se stotine hiljada muslimanskih radnika iz Turske i Severne Afrike, koji su u Evropu stigli šezdesetih, nikada neće vratiti kućama. Pravo da glasaju na lokalnim izborima tada se shvatalo kao način da im se omogući da iznesu svoje viđenje kako njihove zajednice – mahom smeštene u gusto naseljenim gradskim četvrtima – treba da funkcionišu.

Ali kako su ekonomski problemi tokom 1980ih rasli, a birači se 1990ih okrenuli antiimigrantskoj ekstremnoj desnici, ta ideja je u Belgiji ostala da čeka bolja vremena i tek sada ju je oživela sadašnja levo orijentisana vlada socijalista i liberala.

Prema ovom predlogu koji treba da prođe glasanje u belgijskom parlamentu, imigranti bez belgijskog državljanstva iz država izvan EU koji su u Belgiji legalno proveli najmanje pet godina – i koji se time smatraju dovoljno integrisanim – imaće pravo da glasaju na lokalnim izborima. Uslov je da se registruju za glasanje (što belgijski državljani ne moraju jer je glasanje obavezno), kao i da potpišu pisanu izjavu da će poštovati belgijske zakone i ustav – stavka koja je dodata kao zaštita od islamskog fundamentalizma. Jedan broj imigrantskih grupa kritikuje ove uslove i smatra da su diskriminatorni.

Ali u zemljama u kojima imigranti bez državljanstva imaju pravo da glasaju na lokalnim izborima, strahovanja da će islamske fundamentalističke partije osvojiti vlast u opštinama pokazala su se neosnovana.

Jedna studija koju je 1998 sproveo Evropski centar za istraživanje migracija i etničkih odnosa (ERCOMER) iz Utrehta, Holandija, pokazala je da iako malo njih izlazi na izbore, imigranti u početku imaju tendenciju da glasaju za levičarske partije. Nakon nekoliko godina, njihovi glasovi se utope u većinu i oni počinju da glasaju kao i većina stanovništva.

Na poslednjim opštim izborima u Belgiji, partija Otpor, neobična koalicija radikalne Arapsko-evropske lige, koju predvodi "belgijski Malcolm X", Dyab Abou Jahjah, i Maoistička laburistička stranka, nije uspela da pređe cenzus od 5 odsto da bi ušla u parlament. Te muslimanske partije imaju neku podršku u narodu, ali one predstavljaju samo manjinu imigrantske zajednice.