Neosnovane optužbe

Dugo sam odlagao ovaj trenutak, iz prostog razloga što nisam mogao da verujem da će, u jednom modernom, demokratskom društvu 21. veka, bilo ko uzeti za ozbiljno mogućnost da neko krivično odgovara samo zato što je uradio posao za koji je plaćen. Obraćam se, dakle, javnosti, da bih odgovorio na neshvatljive, neprimerene optužbe grupe bivših radnika Ministarstva spoljnih poslova (MSP) SCG, koja me već izvesno vreme napada i vređa po medijima, i koja je podnela protiv mene krivičnu prijavu preteći mi zatvorom – jer sam potpisao rešenja kojima su proglašeni za tehnološki višak.

A to sam uradio u skladu sa zakonom, svojim ovlašćenjima, odlukom Kolegijuma i nalogom Ministarstva finansija Srbije da broj zaposlenih u MSP-u svedem na optimalnih 1100. Tvrdim da sam to uradio krajnje savesno, po kriterijumima kvaliteta rada, nikako proizvoljno niti po političkim, privatnim ili stranačkim merilima "podobnosti" – kaže za "Politiku" Zoran Basaraba, generalni sekretar MSP-a, protiv kojeg je, zajedno sa ministrom spoljnih poslova Goranom Svilanovićem, nedavno podneta krivična prijava od strane 70 otpuštenih diplomata i službenika MSP-a za "zloupotrebu službene dužnosti".

Isprovociran napadima

– Isprovociran sam ne samo zato što su napadi na mene bili zlonamerni, zasnovani na netačnostima, neprimereni diplomatama i posebno suprotni važećem Kodeksu ponašanja MSP-a, i što su ih predvodila četvorica bivših radnika MSP-a sa najmanje razloga da se bune (inače problematična u svim dosadašnjim sistemima), već i zato što je cela priča u međuvremenu dobila novu dimenziju. Proširena je na kritiku rada celog Ministarstva, uz ocene da je ono "u haosu", da je naša diplomatija "u krizi"... Odgovorno vam tvrdim da Ministarstvo nije ni u kakvoj krizi, da dobro funkcioniše i obavlja sve poverene mu poslove, da je strukturno, organizaciono i tehnički unapređeno i da u svakom pogledu izgleda bolje nego pre godinu dana, kad sam ja preuzeo ovu dužnost – kaže naš sagovornik.

Na pitanje da li je tačno da je, posle letošnjeg otpuštanja 222 radnika MSP-a, koje je zvanično sprovedeno radi racionalizacije i smanjenja budžetskih troškova, primljeno isto toliko, ako ne i više novih ljudi, Basaraba odgovara da je to čista izmišljotina.

– Ne znam koliko je ljudi otišlo i novih došlo pre nego što sam počeo da radim u MSP-u, ali od septembra 2002. godine do danas nismo zapošljavali nikoga novog (s izuzetkom devet pripravnika koje smo po ugovoru bili obavezni da primimo kao najbolje studente sa fakulteta). Ona 222 službenika, stavljena "na raspolaganje" od 1. jula ove godine (među kojima, inače, nisu bile samo profesionalne diplomate, već i pomoćno osoblje, recimo i čistačice koje su ostale bez posla s obzirom da smo utvrdili da je racionalnije koristiti usluge servisa, kako to rade svuda u svetu), dobili su mogućnost da godinu dana, dok ne nađu drugi posao, primaju platu, sa svim ostalim prinadležnostima kao što su zdravstveno, socijalno i penzijsko osiguranje. Uspeo sam lično da se izborim da ovaj rok bude godinu dana, a ne pola godine, koliko je inače traženo po republičkom zakonu, a sad me "neraspoređeni" i zbog toga kritikuju! - primećuje Basaraba.

Kriterijumi za otkaz

Na naše pitanje koji su kriterijumi i standardi primenjeni u odabiru "tehnološkog viška", generalni sekretar MSP-a objašnjava da se pre svega gledalo ko je ispunio uslove za penziju, ili je na godinu dana pred penzijom, a zatim koliki je čiji radni doprinos, znanje jezika i stručnost.

– Sva rešenja doneta su uz konsultaciju sa direktorima direkcija, načelnicima službi i šefovima sektora i odobrena na Kolegijumu, jer smo računali da nikome nije u interesu da se liši saradnika čiji posao će sam morati da odrađuje. Što se tiče konačnog broja zaposlenih u Ministarstvu, do cifre od "optimalnih" 1.100 došli smo uz pomoć analize Instituta za međunarodnu politiku i privredu, koji je pomno proučio naše finansijske mogućnosti i potrebe i uporedio ih sa iskustvima drugih zemalja. Odnos MSP-ovaca u zemlji i inostranstvu je otprilike pola-pola. Naime, mi nemamo toliko mnogo ambasada (59) koliko konzularnih predstavništava, koja su neophodna tamo gde je naša najbrojnija dijaspora - dodaje Basaraba.

Po njegovim rečima, naša diplomatsko-konzularna predstavništva u svetu dosad uglavnom nisu zapošljavala lokalnu radnu snagu, što je inače običaj u ambasadama mnogih drugih zemalja jer su tako troškovi znatno manji, ali je i to odskora postala praksa. Takođe, mandat ambasadora je smanjen sa četiri na tri godine.

– Priča o racionalizaciji Ministarstva je, u stvari, završena još pre pola godine, i čudi me što je ponovo pokrenuta u decembru, baš uoči izbora u Srbiji. Drugi deo priče, o tome ko i kako postavlja i opoziva ambasadore (odnosno pomoćnike ministra), i kakvu spoljnu politiku zemlje vodi, ne spada ovde. To se radi političkim dogovorom, i na nama je samo da taj dogovor i tu politiku sprovedemo. Nema nikakvog smisla ni svrhe da se takve kritike stavljaju na dušu MSP-u, kao što su u javnosti radili neki od bivših diplomata i službenika MSP-a, navodno brinući o profesionalizmu naše diplomatije i ugledu zemlje koju "amaterizacija i privatizacija" te službe ugrožavaju - smatra Basaraba. Po njemu, upravo neopravdani i uvredljivi napadi u javnosti, a sve pod maskom "demokratizacije i transparentnosti", ruše ugled ove države i njene diplomatije