Predložene dva modela andtidiskriminacionih zakona

Uprkos trudu Invalidskih udruženja i organizacija, a i nadležnih na republičkom nivou, godina posvećena osobama sa invaliditetom kod nas prolazi bez donošenja zakona koji se odnosi na ovu društvenu grupu. Pa tako u Srbiji 800.000 osoba sa invaliditetom još uvek ne može na adekvatan način da koristi prevoz, ali ni da se školuje s obzirom da se do vrata škole ili fakulteta pred njima postavlja prva prepreka – stepenice.

Magistar pravnih nauka Damjan Tatić u razgovoru za B92 navodi i druge teškoće sa kojima se on konkretno susretao u toku svog školavanja: “Kada sam želeo da u srednjoj školi upišem treći razred gimnazije, iako sam bio odličan đak i vukovac, direktor je rekao: ne može, ne možemo da primimo đaka sa invaliditetom, pošto je naša zgrada nepristupačna, ko će njega vući uz stepenice i tako dalje. Ja sam pomislio: dobro, ako njima ne treba odličan đak, onda neću ići u tu gimnaziju. Insistirali smo kod Ministarstva. Iz Ministarstva je stigla direktiva i gimnazija me je upisala i bio sam ponovo jedan od najboljih đaka u generaciji”, kazao je Tatić.

Vođeni time da većina osoba sa invaliditetom ne može da ostvari svoja prava u društvu, Centar za unapređenje pravnih studija i Institut za uporedno pravo sačinio je dva modela antidiskriminacionih zakona. Profesor Vladimir Vodenelić iz Centra za unapređenje pravnih studija naveo je da se Zakon o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom zasniva na načelima koja bi trebalo da obezbede ostvarenje njihovih prava. Prema njegovim rečima, Zakon bi trebalo i da omogući učešće osoba sa invaliditetom u procesima u kojima se donose odluke o njihovim pravima i obavezama: “Mi bismo sa ovim zakonom hteli da damo doprinos tome da se jasno definišu prepreke za ostvarivanje ljudskih prava osoba sa invaliditetom. Taj zakon sadrži jedan niz sasvim preciznih odredaba šta su to akti diskriminisanja kada su u pitanju osobe sa invaliditetom, šta je to što se ne sme činiti, jer ako se to čini reč je o direktnoj povredi ljudskih prava”, kazao je Vodinelić.

Biljana Stanojević iz Pravno dokumentacione kancelarije istakla je da Zakon predviđa formiranje povereništva koje bi nadgledalo sprovođenje zakona. "Poverenik ili ombudsman birao bi se u Skupštini Srbije dvotrećinskom većinom i jednom u tri meseca podnosio bi parlamentu izveštaje", rekla je Stanojević: “Savet za unapređivanje položaja osoba sa invaliditetom je predviđen kao vladino telo. Takvo telo bi imalo mogućnost da neposredno učestvuje u radu vlade, a istovremeno bi vlada, odnosno nadležna resorna ministarstva bila obavezna da u slučaju kada donose zakone koji se na bilo koji način tiču invalidskih problema, moraju dobiti mišljenje ovog tela”, kazala je Stanojević.

Inače, Zakon predviđa i sankcionisanje diskriminacije prema osobama sa invaliditetom. Kazne su najčešće novčane, mada su predviđene i zatvorske sankcije i mogućnost otpuštanja sa posla.