Junad i maline

Vest na prvi pogled deluje dosta dramatično. Kako je prekjuče u Institutu za tržišna istraživanja saopšteno. odobrena preferencijalna kvota za izvoz 10.000 tona junećeg mesa na tržište Evropske unije uskoro bi nam možda mogla biti smanjena, jer je naš izvoz junetine na ovo tržište znatno skromniji. Saradnik ovog instituta Vesna Živanović saopštila je da su domaći proizvođači izvezli za sedam meseci samo 628 tona svežeg mesa. Deset hiljada tona je cifra koja se ni u kom slučaju ne može dostići. Zemlja je, dakle, dobila povlasticu, ali je nije iskoristila.

Situacija je nešto manje dramatična, ako se zna da je prvi kontingent junećeg mesa za evropsko tržište - posle dvanaestogodišnjeg zastoja - isporučen tek krajem februara ove godine.

Preferencijalna kvota važila je i za lanjsku godinu, ali tada izvoza junetine na evropsko tržište nije bilo. Problem je bio u domaćoj papirologiji koja je previše sporo rešavala tehničke probleme dodele sertifikata klanicama za izvoz i utvrđivanje ovlašćenih inspektora čiji pečat garantuje ispravnost mesa. Bivši ministar poljoprivrede Dragan Veselinov optuživao je za tu sporost saveznu administraciju i tvrdio da je u celom poslu bilo dosta aljkavosti i nestručnosti. Po njegovoj oceni sve se to moglo uraditi još lanjske godine. Zašto to nije učinjeno sada više nema ko ni da objašnjava, jer je formiranjem državne zajednice Srbija i Crna Gora i ta administracija ukinuta. Pitanje je, međutim, da li bi situacija bila znatno bolja da su ovi administrativni problemi rešeni na vreme. Tačno je da je svojevremeno izvoz junećeg mesa sa ovog područja na zapadnoevropsko tržište bila znatno veća stavka nego što je danas izvoz malina. Na žalost, situacija se promenila kada su uvedene sankcije. Izvoz junećeg mesa je tada stao i obnovljen je, eto, tek ove godine. Izvozne poslove proizvođača iz Srbije i Crne Gore za to vreme preuzele su firme iz drugih država.

Povratak na evropsko tržište neće biti ni brz ni lak. Treba imati u vidu da je za proteklih dvanaest godina broj junadi u Srbiji i Crnoj Gori smanjen za čak 37 odsto. Za obnovu te proizvodnje potrebni su krediti koje neko treba da odobri. Posebno je pitanje izvozne cene koja je nešto niža nego ova naša domaća. Proizvođači dobijaju izvozni stimulans od deset odsto, ali u Fondu za unapređenje proizvodnje i plasmana stoke i stočnih proizvoda (STOFO) su još prošle godine tvrdili da bi premije trebalo da iznose čak 21 odsto koliko su bile u nekadašnjoj Jugoslaviji kada je izvoz junetine bio najveći. Naravno, pitanje je mogu li se i odakle ta sredstva obezbediti.

Sama želja da junetina dostigne i prestigne po izvoznim rezultatima malinu nije, očigledno, dovoljna. Enigmu će očigledno morati da rešava nova vlada, ali bi dobro bilo da u ovo predizborno vreme i stranke kažu nameravaju li nešto da učine i za domaću junad. Pa da imamo i dosta junadi koju možemo držati za rogove, ali i one koje ćemo moći da držimo za reč.