Haški optuženici na izbornim listama: različite ocene

I pored optužnica koje je Haški tribunal podigao protiv pojedinih političkih lidera, ali i visokih oficira Vojske Srbije i Crne Gore, na vanrednim parlamentarnim izborima pred građanima će biti liste koje upravo nose imena nekih od haških optuženika. Osim Vojislava Šešelja i Slobodana Miloševića, i general Nebojša Pavković pojaviće se kao nosilac liste Koalicije Socijalistička narodna stranka – Narodni blok.

Sam Pavković ne smatra da je optužnica pred sudom za ratne zločine prepreka da on, kao građanin, iskoristi svoje izborno pravo. Pozivajući se na to da njegova krivica nije dokazana, general Pavković, međutim, dodaje da “nema nameru da se krije iza poslaničkog imuniteta”: “Kako mislite da budem izručen? Ja sam bio pripadnik Vojske Jugoslavije, jedine legitimne oružane sile ove države, a nisam bio pripadnik nikakve tajne zločinačke organizacije. Ja sam na osnovu odluka vlasti ove zemlje branio i vojnički izvršavao zadatak u odbrani zemlje. Ne postoji ni jedan dokument, niti jedan papir da sam ja ili bilo koji moj saradnik, na bilo koji način naredio da se na Kosovu dogode zločini, za šta smo navodno mi optuženi u toj optužnici”, kazao je Pavković.

Ni Pavković, ali ni Branislav Ivković – sa kojim nastupa na izborima – ne vide optužnicu kao prepreku za nastup na izborima i ulazak u parlament. Oni, naprotiv, izbore doživljavaju kao priliku da se građani izjasne o saradnji sa Tribunalom. “Na narednim parlamentarnim izborima građani Srbije će odgovoriti kakav odnos sa Hagom žele – ponižavajući ili dostojanstveni”, kaže Ivković: “Oličenje tih ljudi koji su branili ovu zemlju je general Nebojša Pavković koji je sa visoko profesionalnom i moralnom čistotom, sa svojim saborcima branio ovu zemlju u najtežim trenucima”, kazao je Ivković.

S druge strane, lider Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić kaže da je kandidature haških optuženika omogućio izborni zakon. Iako je poslednje tri godine bio u vrhu vlasti, Batić danasgovori o potrebi menjanja tog zakona, ali i o svom zalaganju za lustraciju. On kaže da je uvek bio za “odvajanje žita od kukolja”, ali da drugi lideri DOS-a za to nisu imali sluha: “To je bar moglo da se uradi ako nisu velike ekonomske promene za koje treba vremena i para, ali nije bilo dobre volje. Ostali smo prilično usamljeni. Ljudi u Srbiji kada su govorili o personalnim promenama pre svega su imali u vidu personalne promene i kada su nakon izvesnog vremena na istim mestima videli iste ljude, oni su bili razočarani. Mnogim velikim legaistima nije smetalo ni da i dalje funkcionišu po Miloševićevom ustavu, ni po Miloševićevom izbornom zakonu”, rekao je Batić.

 Direktor beogradskog Centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević kaže da, prema zakonu, svi koji nisu pravosnažno optuženi, mogu da se kandiduju: “Ja moram da kažem da je prilično žalosno da će naša država imati na čelu izbornih lista nekoliko ljudi koji su optuženi za ratne zločine. To bi bilo kao kada bi u Hrvatskoj neka stranka izašla sa Gotovinom kao nosiocem liste”, kazao je Dimitrijević.