Pobede Hemofarma i Partizana, poraz zvezde

Četvrto kolo Efes lige obeležila je veoma čudna utakmica između Hemofarma i Vojvodine. Čudna iz više razloga. Pre svega, takav meč niko nije očekivao s obzirom da se radi o ekipama koje imaju velike (baš velike) ambicije u ovoj sezoni, a te ambicije podržavaju i glavni i odgovorni ljudi u upravama. Timovi su sastavljeni, više ili manje, prema željama i instrukcijama trenera (jasno je da ima nedostataka u svakom sastavu u svakom kolektivnom sportu) i pred izvođače radova postavljen je (najviši mogući) cilj. Naravno, za početak, to je plasman među 4 najbolje ekipe.

Ako se pretpostavi da je to primarni cilj, onda je preuranjeno išta reći o rezultatima Vojvodine. 4 kola, 2 poraza, ali protiv dve najkvalitetnije ekipe i to na njihovim terenima. Ako već sa sledećim kolom ne započne serija pobeda - e to je već druga priča. Hemofarm umalo nije izgubio već dobijenu utakmicu, ako se posle ovakvih mečeva ocena \"već dobijena\" uopšte i može koristiti. Sve do poslednjih minuta, igrači Hemofarma izgledali su odlično, igrali su u dobrom ritmu i efikasno, mada se ni novosađani nisu baš pretrgli da ih nateraju da zarade pobedu. I onda preokret u poslednjih 10 minuta, posle čega se mogu postaviti pitanja i jednoj i drugoj ekipi. Hemofarm ima velike oscilacije u igri, i to one pogubnije vrste - one koje donose padove na kraju meča, posle kojih nema vađenja i ponovnog dizanja. I Vojvodina ima oscilacije, tim je još uvek nov, ali nema sreće ako se nastavi sa čekanjem poslednjih sekundi (minuta) da bi se dao maximum.

Partizan je u trećoj četvrtini postigao poena koliko i za 19 minuta i 55 sekundi prvog poluvremena - 30, da bi u poslednjoj deonici ta brojka bila 28. Nekompletni, crno-beli su dugo tražili ritam koji im odgovara, ili bolje rečeno koji najmanje odgovara protivniku, koji je imao tu (ne)sreću da sa šampionima igra posle velikog plusa protiv Mašinca u prošlom kolu.

OKK Beograd se predstavio kao tim koji zna šta hoće, a potvrda kvaliteta je njihova sposobnost da iza sebe ostave prošlonedeljnu katastrofu protiv Sloge. Dok Partizan nije ubrzao tempo i težište igre prebacio na igrace kojima \"lopta ne prija\", OKK je imao kontrolu igre, pre svega zbog dužeg napada, zasnovanog na višku driblinga (od strane playmakera) i pick-n-roll igri koja je izvlačila Perovića daleko od koša. Ponovo je domaćin prezentirao \"prinudno resenje problema\" - igru sa 4 \"mala\" igrača i jednim centrom i ponovo je takva formacija bila više nego uspešna.

Atlas je dobio Ergonoma, posle produžetaka i odlične igre Vuksanovića - indeks uspesnošti 51 (!) (penali 16-16 - uključujući i one koji su direktno odlučivali pobednika). Uz to, trener Kadija posle ove utakmice može sa sigurnošću da se osloni na još dvojicu spoljnih igrača - pojačanje Radonjića, koji je pokazao hrabrost i dobar šut i mladog Janjuševića, koji je sa 15 poena i 6 ukradenih lopti dao ogroman doprinos drugoj vezanoj pobedi.

Ergonom je na izlazak oba playmakera domaćina odgovorio zonom (mozda bi pressing po celom terenu i veliki pritisak na loptu bio sretnije rešenje), na koju je iskusni Aleksić, kome organizacija nije u opisu posla, našao sasvim solidna rešenja.

Spartak je došao do prvenca, tako da je Zastava usamljena na poslednjoj poziciji -  izgleda da je i ovaj pokušaj reanimacije kragujevačke košarke propao.

Zdravlje je, gotovo po običaju, pobedilo gostujuću Slogu, tako došlo do druge pobede, dok su Lavovi porazom u Subotici nastavili sa toplo-hladno izdanjima.

Katastrofa Zvezde u Splitu

Adriatic liga je došla već do sedmog kola, koje je donelo dva rezultata koji bez po muke mogu dobiti epitet neočekivani. Onaj koji je, siguran sam, manje interesantan je pobeda Slovana nad Krkom, čiji se prošlogodišnji pohod po Evropi ocenjivao čudesnim. Ove sezone Krka nije ni blizu planiranih rezultata, barem ne do sada.

Drugi neočekivani ishod je poraz Zvezde u Splitu, od ekipe koja je ovom pobedom došla do četvrte pobede (nad Krkom, i nad tri Yu predstavnika - Zvezda, Lovćen, Reflex). Split jeste isti onaj klub koji u svojoj trofenoj sali ima šta da pokaže, ali jeste i tim koji je veoma, veoma daleko od kvaliteta i potencijala kakvim je nekad raspolagao. Uz to, ocene njihovih dosadašnjih izdanja bile su u dobroj meri negativne, te se gostovanje Zvezde nije prihvatalo kao "najbolje rešenje u ovom momentu".

S druge strane, posle odličnog starta, crveno-beli u poslednja tri meča ostvaruju tek jednu pobedu ili ako neko preferira - gube dve utakmice, od toga jednu na domaćem parketu. Poznata situacija sa promenama u sastavu, kao i problemi sa nekompletnošću ekipe su očigledno ostavili traga. Zvezda je u Splitu postigla najmanji broj poena u sezoni -
72, imala drugi najmanji broj skokova - 22 (samo je protiv Olimpije bilo lošije - 19) i imala ukupan šut od tek 40%. Priče tipa \"nemaju šut spolja\" (šta god to značilo) nisu baš najtačnije - Zvezda je šutirala tek 12 puta sa udaljenosti veće
od 6,25 (najmanji broj pokušaja u ovih 7 kola) i taj broj šuteva sigurno nije znak "ispucavanja" ili nepreciznosti.

Uostalom, bilo je i za očekivati da se i na rezultatu oseti neigranje igrača koji su najavljivani kao veoma važne stavke
projekta evropska Zvezda - (naravno, radi se o Campbellu i Freemanu, koji više nisu članovi crveno-bele ekipe).

Budućnost je uspela da pobedi Olimpiju u Podgorici, ali je tok meča nagoveštavao i drugačiji krajnji rezultat. Da se to ipak ne dogodi, opet je najveci \"krivac\" MVP lige Milojević, koji je i pored ne dobre igre najbolji pojedinac Podgoričana. Vrlo je teško pretpostaviti kako bi izgledala igra ove ekipe bez Milojevića i Pajovića, za koje se može vezati dobar procenat \"pametnih\" poteza Budućnosti.

Olimpija se, baš kao i u Beogradu, prezentirala kao tim koji ne filozofira puno, ali puno trci i puno skače i puno toga ulaze u pobedu. Drugim rečima, potrebno je na parketu raditi barem koliko Ljubljančani, da bi se moglo računati na povoljan
rezultat u utakmici protiv njih.