Aferaški dim i vatra

I sa i bez pritiska opozicije, prvoj demokratskoj Vladi u Srbiji ističe vreme. Počela je sa impozantnom skupštinskom većinom, u finiš ulazi sa podjednakim brojem "svojih" i opozicionih poslanika. Kada bi se sudilo na osnovu činjenice da je tokom mandata gubio podršku u parlamentu,onda se Đinđićevom, a potom Živkovićevom kabinetu, ne bi mogle izreći visoke ocene. S druge strane, stručna javnost, a naročito međunarodna zajednica, s uvažavanjem govore o reformskim zahvatima ove Vlade. Život građana nije postao vidno bolji, ali je nesporno da su u protekle tri godine povučeni potezi koji vode uspostavljanju drugačijeg ekonomskog i socijalnog ambijenta. Kako je primetio jedan član Vlade, teško da u planovima opozicionih stranaka ima bitno drugačijih ideja kako izvesti postkomunističku tranziciju.

Zašto onda Vladi preti opasnost da ostane bez parlamentarne podrške, odnosno zašto je njena pozicija na kraju mandata bitno slabija od one na početku. Onaj deo njenih protivnika koji je to bio i 2000. godine svakako ne podržava globalni reformski kurs. Kada je reč o demokratskoj opoziciji demokratskoj vladi, onda je priča složenija nego što je u odbranaško-propagandnim nastupima ponekad prikazuju predstavnici vlasti. Teza da su kritičari i protivnici aktuelne vlasti kočničari reforme zbog kojih cela zemlja ima štete, gubi na uverljivosti pred obelodanjenim činjenicama da u vodećem reformskom bloku značajne pozicije imaju i ljudi, blago rečeno, problematičnog shvatanja prava i dužnosti koje donosi sa sobom obavljanje određene javne funkcije. Uz prevelik broj značajnih imena u reformskom bloku vezuju se različite finansijko-poslovne afere, što čitavoj priči o objektivnim teškoćama tranzicije i nužnosti da se njena cena plati, u javnosti daje drugačije, po aktuelnu vlast, nepovoljno značenje. Potpuno je jasno da oni koji te afere predočavaju javnosti ne čine to rukovođeni uzvišenim principima pravde, već zato što procenjuju da će im to doneti politički profit, ali je fakat da su se optužbe na račun ljudi iz vlasti zbog raznih nezakonitih radnji sračunatih na pribavljanje lične koristi pokazale tačnim. Takođe je činjenica, opet nepovoljna po Vladu, da su te optužbe minimizirane dogod je to bilo moguće, da bi se na kraju priznalo da nije u pitanju samo aferaški dim, već da ima i ozbiljne nezakonite vatre. Visoki činovnici Janjušević i Kolesar su nedeljama mogli da sami odlučuju hoće li posle javne kompromitacije podneti ostavke ili ne, da bi sada došlo do krivičnih prijava i pretnji zatvorom zbog ozbiljnog kriminala. Sličan scenario ponavlja se i sa ministarkom Rašetom. Istina, ne pominjući baš neprijatnu epizodu sa dodelom republičkog kredita vlastitom svekru, već samo "sukob interesa", premijer Živković je zatražio njeno razrešenje i tako još jednom potvrdio tačnost tvrdnji iz G17Plus. Hoće li se, ne bilo uroka, stvar ponoviti i u slučaju još nekoliko zvučnih imena o čijim nesolidnostima ovih dana javnost uveliko raspreda?
Na Živkoviću i njegovom kabinetu je da proceni koliko ima smisla zatrpavati afere koje dugi nemilice razgrću, ili bi možda bilo bolje napraviti veliko spremanje u kući, ne čekajući nove napade spolja. Tako pročišćen reformski blok, uz zadržavanje strateške inicijative koju je u protekle tri godine nesumnjivo držao, imao bi i dalje dobre šanse na narednim izborima. Ako je ostalo dovoljno vremena i snage za takvo pročišćenje.