U 800 sela Srbije 30 godina nije rođena beba

U Vojvodini je toliko napuštenih kuća da bi u njima moglo da živi šezdesetak hiljada ljudi, koliko ih je, recimo, u Zrenjaninu ili nekom drugom regionalnom centru. Do sada je evidentirano oko 20.000 praznih kuća. Demografsko pražnjenje šumadijskih sela započelo je osamdesetih godina prošlog veka i taj proces i dalje traje. Seobe selo-grad kumovale su odumiranju šumadijskih sela. Prema podacima sa poslednjeg popisa, u deset naselja u Srbiji nema stanovnika, a u 715 sela živi manje od 100 ljudi.

Pustošenje vojvođanskih sela najizraženije je u južnom Banatu, u opštinama Plandište, Alibunar ili Bela Crkva, gde ima i sela koja su avetinjski prazna. Napuštenih, napola oronulih kuća u kojima niko ne živi ima svako vojvođansko selo, a među njima je i Čenej, udaljen dvadesetak kilometara od Novog Sada. U čuvenom salašarskom selu, o kome se priča da, kada se vidi, baca u senku i zalaske sunca u ruskoj stepi, od nekadašnjih 500 salaša, naseljenih do pre 40 godina, danas života ima tek na ponekom. Selo koje su napravili ljudi seleći se sa salaša i podižući kuće na zemljištu koje je u komasaciji 1972. godine isparcelisano, ostavilo je za sobom oronule salaše u kojima nema nikog, ili su na njima ostali da žive starci bez potomaka. Meštani pamte kako je pre dve, tri generacije selo imalo preko 2.000 stanovnika i kako su „ovde svi bili Dunđerski“, aludirajući na imanja svakog domaćinstva od preko 100 jutara zemlje. Selo koje je nekada imalo čak pet osnovnih škola danas je spalo na samo jednu, broj stanovnika je opao kao i jutra zemlje u imetku.

- Selo Čenej izgardili su salaši, kao što gradove podižu sela. U kućama koje sada zvrje prazne niko ne želi da se ponovo useli i ne verujem da će ikada više biti naseljene - ubeđen je predsednik mesne zajednice Čenej Žarko Vlaović.

On objašnjava da, zbog dobre infrastrukture, šansu za novi život imaju jedino Slovački salaši koji se protežu duž čitavog Čeneja do zatvora na Klisi, mada je i tu broj kuća od nekadašnjih šezdesetak sada prepolovljen. Napuštene i oronule kuće u ovom selu, meštani su mahom već prodali privatnicima koji su ih srušili i podigli proizvodne pogone. Oni drugi, malobrojniji, zaljubljenici u seoski život i salašarski ambijent, obnovili su nekadašnje kuće u starom stilu. U ovom selu je mnogo praznih kuća koje su uništene, a umesto njih podignute su brojne garaže. Pojedine kuće u ovom selu prodate su sumnjivim bogatašima, kako meštani prećutno veruju, i u nekom delovima niču vikend-naselja.

Slična je situacija i u šumadijskim selima. okolina Kragujevca gotovo je opustela pre svega zbog pojačane migracije seoskog stanovništva koju su pokrenuli Zavodi „Crvena zastava“ i drugi industrijski kapaciteti u gradu na Lepenici koji su radnu snagu crpli iz okolnih mesta. U društvima Grupe „Zastava“ posao su dobijale zanatlije raznih profila, ali i priučeni majstori koji su motiku i kosu zamenili radom u halama. O tome najrečitije govore sledeći podaci. Grad Kragujevac je po popisu iz 1961. godine imao ukupno 105.711 stanovnika, od kojih je poljoprivrednika bilo 40.810, ili 38,6 odsto. Prema poslednjem popisu, Kragujevac je za četrdesetak godina porastao na grad sa 180.252 žitelja, a koliko je među njima poljoprivrednika, podaci još nisu sumirani, ali je procena da je tendencija pada njihovog broja još drastičnija.

- U vlasništvu poljoprivrednih proizvođača je 99 odsto ukupnog zemljišta. Posedi su usitnjeni, mehanizacija zastarela. Preko 70 odsto gazdinstava ima u proseku oko tri hektara, od toga 33 ara obradivog zemljišta. Seljak je osiromašio jer je bivša vlast kontrolisala cene najvažnijih proizvoda, tako da nije bilo interesa za intenzivnu proizvodnju. Decenijama je favorizovan društveni sektor, koji je morao da propadne zbog nepostojanja dugoročne strategije. Posledice sunovrata agrara i sela jesu takve da će konačni računi tek biti ispostavljeni - smatra dr Slavomir Vuletić, direktor Zavoda za razvoj grada Kragujevca.

Demografska slika kragujevačkih sela je više nego sumorna. U 51 selu 158 kuća je zaključano, a u više od 300 domaćinstava nema naslednika. Prazne kuće nagriza zub vremena, imanja su u parlogu. U Stragarima od 471 domaćinstva 152 su staračka, a u Drači je od 163 kuće 36 pod katancem, u Botunji je napušteno 20, a Masloševu 16 kuća.

Alarmantna situacija je u Dobroselici, selu u levačkom kraju, u kome je posle Drugog svetskog rata živelo 87 porodica, a danas živi 25 sa 33 člana. Miodrag Živanović, odbornik iz Dobroselice, kaže da samo jedno domaćinstvo ima četiri člana, dva po tri, a sva ostala jednog do dva člana. Najmlađi stanovnik Milosav Živanović ima 40, a najstariji Milutin Živanović 86 godina. U potrazi za poslom meštani su otišli u inostranstvo, zatim u Rekovac, Jagodinu, Beograd, Novi Sad, Pančevo, Smederevo, a najviše u Kragujevac, gde su napravili kuće i svili novo gnezdo.

- U Dobroselici se plač deteta nije čuo pune tri decenije. Ostali su samo stari i bolesni ljudi, koji nisu u stanju da obrađuju imanja. Oko 80 odsto njiva je zaparloženo. Pre par godina dobili smo put, struju i telefone. Nikome ko je otišao ne pada na pamet da se vrati u selo i da se bavi poljoprivredom ili stočarstvom za šta postoje izvanredni uslovi - kazuje Miodrag Živanović, koji je odbornik SO Rekovac u pet saziva.

Prema rečima Jasmine Jeftić, šefa MZ Županjevac, u Nadrlju i Bugalincu, selima koja pripadaju toj MZ, sada živi upola manje žitelja nego 1970. godine. Ta sela su karakteristična i po velikom broju neženja, a među njima dvadesetak je zašlo u petu deceniju, a još nemaju potomstvo.

Bela kuga je svakako jedan od razloga što je sve manje seoskog stanovništva. Negativni priraštaj u Šumadiji prvi put se javio pre 11 godina i od tada negativna razlika između novorođenih i umrlih se iz godine u godinu povećava. Prošle godine su umrle 1.182 osobe više nego što je rođeno beba, pa je priraštaj dospeo na negativnu stopu od 3,8 promila. U Kragujevcu je negativan priraštaj prvi put zabeležen 1996. godine kada je umrlo 13 osoba više nego što je rođeno. Kragujevčani u proseku imaju 1,5 dece, dok je za prostu reprodukciju potrebno 2,85 dece. Demografska slika bi se poboljšala, tvrde stručnjaci, ukoliko bi svaka porodica odlučila da gaji četvoro dece. To je za ovdašnje prilike misaona imenica. Tako se u Kloki mogu prebrojati na prste jedne ruke familije sa pet članova. Rođenja je malo jer se samo u Kragujevcu godišnje obavi oko 8.000 abortusa, od kojih preko 90 odsto u privatnim ginekološkim ambulantama, koje i pored zakonske obaveze izbegavaju da prijave sve prekide nasilne trudnoće.

Kako je praznih domaćinstava svakim danom sve više, Vojvođani su krenuli u akciju. Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu i urbanizam rešio je da prodrma opštinske vlasti da napuštene kuće otkupe, a zatim ih prodaju po povoljnim cenama ljudima koji bi se tu skućili i možda započeli privatni biznis. Takav stambeni fond je veoma pristupačan, pošto takve kuće na selu koštaju između 5.000 i 10.000 evra, što je suma za koju se može kupiti jedva deset kvadrata stana u Novom Sadu. Razlog zbog čega je sa otkupom kuća od svih 45 vojvođanskih opština krenula samo opština Bač, pokrajinski sekretar za arhitekturu i urbanizam Lazar Kuzmanov vidi u izuzetno malim opštinskim budžetima. Zato će se, prema njegovim rečima, solucija potražiti i na drugoj strani kod donatora i humanitarnih organizacija koje u ovom trenutku finansiraju izgradnju kuća za izbegla lica.

- Pokušaćemo da u narednom periodu napravimo aranžman sa poslovnim bankama da se daju krediti i povoljne kamatne stope onim građanima koji kupuju zapuštene kuće, što bi ih motivisalo da ne odu u grad nego da ostanu u selu i da nekom mladalačkom energijom tu počnu nešto da grade - kaže Kuzmanov.

Treći put kojim bi se uselile trenutno napuštene kuće jeste infrastrukturno opremanje nerazvijenih opština preko Fonda za razvoj Vojvodine, jer će, prema mišljenju Kuzmanova, onoga trenutka kada stanovnicima u selu budu pruženi svi uslovi kao u Novom Sadu ili drugim gradovima, sigurno biti više njih koji će se opredeliti za život na selu.