Na pesnici policajca - cela porodica

Situacija na jugu Srbije, kada je u pitanju tortura preti da postane slična najgorim košmarima. Taman kad pomislite da ih nema, oni se vraćaju. Nije prošlo mnogo vremena od slučaja Slobodana Stojkovića iz Vlasotinca, koga je, ni krivog ni dužnog maltretirao zamenik načelnika OUP Vlasotince, a već se pojavio novi primer torture, a vinovnik je opet pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova i opet se sve dešava u Vlasotincu. Kako saznajemo u leskovačkom Odboru za ljudska prava, ovog puta žrtva torture nije samo jedna osoba, već cela porodica.
Žaklina Đorđević iz Vlasotinca izašla je 25. avgusta na ulicu ispred svoje kuće da počisti i tokom rada slučajno je nogom gurnula praznu limenku. Iznerviran bukom, koju je proizvela tim činom, policajac Saša Dimanić, koji živi preko puta, izašao je i počeo da je vređa i preti. Uplašena nastupom policajca, koji je tada bio u civilu, Žaklina je pobegla u kuću. Žaklinin brat Miroslav, koji je tada bio u bašti, pitao je Dimanića zašto se tako ponaša i izašao je na ulicu. Policajac Saša Dimanić mu je prišao, uhvatio ga za odeću u predelu grudi i počeo da ga udara po licu. Od udaraca je Miroslav pao na asfalt pri čemu je polomio levu ruku i izgubio svest, a Dimanić je nastavio da ga tuče udarajući ga pesnicama u leđa. Jedan komšija pokušao je da Dimanića odvuče i spreči da nastavi maltretiranje. Majka Ljubinka je u međuvremenu izašla da vidi šta se dešava, a on se onda okrenuo prema njoj i više puta je udario u glavu od čega je i ona pala, ali je on nastavio da je udara nogama po telu od čega je zadobila povrede ruke, slepoočnice i kuka. Saša Dimanić je nakon toga otišao i posle desetak minuta se vratio, a odmah za njim se pojavila i patrola policije. Jedan član patrole je sa komšijom koji je bio svedok događaja otišao sa Dimanićem u njegovu kuću, a Miroslav i Ljubinka su otišli u policiju gde su komandiru Nenadu Stojiljkoviću ispričali celu priču i dali pismene izjave, a komandir ih je poslao da se jave lekaru.
Nakon pregleda u Domu zdravlja u Vlasotincu Miroslav je upućen na ortopedsko odeljenje ZC u Leskovcu i tamo mu je stavljen gips na ruku, a lekar specijalista je dao nalaz da se radi o frakturi, što u ovom slučaju znači teška telesna povreda. Policija u Vlasotincu je pokrenula prekršajni postupak protiv policajca Dimanića, ali i protiv Miroslava, Ljubinke i Žakline zbog narušavanja javnog reda i mira i tako ih izjednačila, a SUP Leskovac je pokrenuo disciplinski postupak protiv policajca zbog teže povrede radne obaveze kojom se nanosi šteta ugledu službe.
- U slučaju porodice Đorđević, policija je, u svom prepoznatljivom maniru, žrtvu i pripadnika policije stavila u istu ravan, te je prekršajni postupak pokrenula istim zahtevom i protiv svog službenika i protiv žrtava, kaže Dragutin Vidosavljević, pravni savetnik Odbora za ljudska prava iz Leskovca i ističe da je posebno zabrinjavajuće što je sudija za prekršaje oštećenima dostavio samo poziv za pretres, ali ne i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
- Takođe nas zabrinjava i činjenica što je taj zahtev toliko apstraktan da dozvoljava sudiji na volju da, samo na osnovu izjava svedoka, sam odlučuje ko je koga maltretirao, objašnjava Vidosavljević. Dodatni problem je nastao kada lekar, koji je prvi primio Miroslava, nije hteo na osnovu nalaza specijaliste da izda uverenje o vrsti i težini povrede koje je Miroslav zadobio od policajca, već je tražio dodatne izveštaje. Specijalista ortoped, koji je pregledao Miroslava uputio ga je da traži uverenje od lekara koji mu je ruku stavio u gips, ali tek nakon završenog lečenja. Tako Miroslav još uvek nije u mogućnosti da pokrene krivični postupak protiv policajca Dimanića, jer nema uverenje o povredama.