Knjige će biti oslobođene poreza

Pokušaču da budem što konkretniji u odgovoru na pitanje o promenama u kulturi ali sam način na koji se govori o toj temi sugeriše da je potrebna edukacija u vezi sa njom“, kaže ministar kulture Branislav Lečić. Kao prvo, on izdvaja da „promene neće biti izvedene deklarativno - kao mi sad nešto naređujemo a ostali to treba da izvrše. Svakoj promeni će prethoditi niz susreta i pojašnjenja.“ Možete li konkretno da odgovorite šta one znače u pozorištu?

- Najkonkretnija promena, koja je i najvažnija, jeste prelazak na ugovore. Svi će potpisati ugovor bilo za određeni projekat, bilo na neko vreme, godinu, dve, to ćemo odlučiti u dogovoru sa pozorštima. Idealno bi bilo da prelazak na ugovore obavimo najkasnije od početka iduće sezone.

Od čega zavisi brzina njihovog uvođenja?

- Da li ćemo u tome uspeti zavisi pre svega od nas samih odnosno, od toga da li ljudi žele promene. Druga konkretna stvar jeste pravljenje pozorišne mreže u Srbiji. Akcija će se zvati Srbija naš glavni grad. Naš je cilj da se neko iz unutrašnjosti ne oseća manje vrednim zato što ne živi u Beogradu. Cilj je da kulturna ponuda bude što kvalitetnija ali i dostupna što većem broju građana Srbije. Ispostavilo se da upravo u onim sredinama gde skoro da nije bilo kulturnih događaja, tamo su ljudi uglavnom bili naklonjeni retrogradnim političkim snagama.

Na koji način ćete na primer stvoriti ambijent, ili ubediti glumca iz Niša da mu je tamo dobro, a glumca iz Beograda da mu je bolje u Nišu?

- Nikoga nećemo ubeđivati ni u šta. Reforma ima jedan vizionarski deo i deo koji podrazumeva izvesna pravila. U njoj će učestvovati oni koji to žele. Ako neka opština ili pozorište, ne žele da učestvuju neka nastave da rade kao i do sada mi ih nećemo ometati. Naš cilj je stvaranje prve pozorišne lige koju će činiti Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac i Priština koja za sada nije u igri iz poznatih razloga. Za svaki od tih gradova vezivaće se manji gradovi koji imaju potencijal za uključenje u mrežu. Ti potencijali su odnegovana publika koja ima potrebu za kulturom, kao i opštinska adminstracija raspoložena za rad.

Kad će početi sprovođenje tog plana?

- Radimo postupno, već je obavljen razgovor sa predstavnicma opština i uslediće konkurs na osnovu koga ćemo videti ko želi da uđe u tu mrežu. Na osnovu njihovog odgovora dobićemu sliku, da tako kažem, kulturne potražnje u Srbiji, i tada ćemo početi sa realizacijom plana. To opet, konkretno znači ugovorni princip u pozorištima i plan repertoara za celu godinu.

Ko usvaja plan?

- Usvaja ga pozorišni tim za reformu, tačnije Savet za reformu. Ministratsvo će formirati Savet čiji je zadatak da edukuje i da implementira princip rada nove pozorišne mreže. Oformićemo takođe koordinacioni centar sa ciljem da svi projekti budu okupljeni na jednom mestu i da onda znamo ko šta u kom pozorištu radi. Ideja promena jeste da nema nametanja rešenja na silu, već je cilj stvaranje vertikalnog sistema vrednosti po principu A, B i tako dalje, pozorišne lige. O tome gde će se ko takmičiti, isključivo zavisi od svakog pojednično.

Jeli to sve od konkretnih stvari koje su jasne u ovom trenutku?

- Ovde je konkertno reč o prvoj etapi dok će sledeći koraci svima biti protumačeni kada dođu na dnevni red.

Hoće li savez estradnih umetnika ostati i dalje na spisku umetničkih udruženja?

- Moje je mišeljenje da ovo što su sada dobili od grada, ne može dugo trajati. Oni će, uosatlom kao i svi drugi, formiranjem legalnog tržišta, početi više da zarađuju ali će u skladu sa tim i plaćati porez. Više nema onih takozvanih narukvica, isplata na ruke, kada se ne zna ko je koliko uzeo niti zašto.

Šta je sa autorskim pravima?

- Mi smo do sada imali silnih problema da nemetnemo tu temu Saveznoj adminstraciji. Verujem da će sada, posle usvajanja Povelje to će ići znatno brže. Deo koji se odnosi na autorska prava će doći pod našu ingerenciju i moći ćemo napokon da rešavamo i ta pitanja i da sprovedem reforme do kraja. Znači, odgovor na pitanje o mogućnostima udruživanja ljudi u vezi sa nekim projektom je pozitivan. Država je čak dužna da stvori takav ambijent. Ako se, recimo, skupi grupa alternativaca i ponudi svoj projekat komisija će odlučiti da li je on relevantan, i ako jeste, oni će dobiti pare i raditit recimo u Kragujevcu.

Ko će činiti komisiju?

- Biće sastavljena od vrhunskih profesionalaca čije mišljenje cenimo i kao i od jednog broja menadžera.

Da li je priča o umetničkim udruženjima i doprinosima za vas završena?

- Sa prelaskom na ugovore svi će samostalno plaćati svoje doprinose. Objedinjeni sindikati umetnika će formirati fondove u koje će sami umetnici uplaćivati deo svoje zarade u vreme kada su angažovani. Ako pak i sledeći put ne potpišu ugvor oni će, recimo, tri meseca dibijati punu platu kao da rade, sledećih devet će se ta primanja smanjivati, da bi nakon isteka i tog perioda umetnik morao sam da potraži angažman.

Zašto je i drugi otkup knjiga protekao uz dosta priomedbi? Zar ga nije moguće organizovati tako da nema prašine?

- Moj cilj u vezi sa knjigom jeste da ove godine, iako je devedeset posto knjiga već oslobođeno od poreza, knjigu i formalno oslobodimo poreza. S tim u vezi imam načelno obećanje mistarstva finansija i Božidara Đelića da je to moguće ubrzo uraditi. Sama činjenica da u državi postoji ta vrsta poreza nije dobra za državu. A što se tiče negodovanja povodom otkaza, ne znam šta da kažem. Bio bih najsrećniji kada bi komisija zadovoljila barem devedeset posto izdavača, što priznaćete nikada neće bit moguće.

Osnovan primedba je ipak bila da su u komisajama ljudi koji istovremeno rade kod pojedinih izdavača?

- Mi smo počeli da radimo javno i sada sama činjenica da radimo na taj način, smeta. Pa, ne možete pozivati u komisiju ljude koji nemaju veze sa knjigom. Skupili smo ljude koji se bave knjigom, izdvojili neka sredstva, pri tom ograničena, i to je to.

Ali sada se oni i javno dopisuju?

- Ako bi promućkali tu kockicu drugačije, onda bi oni koji sada biraju, napadli one koji kritikuju. Komisije se manjaju, nisu stalne, i biće novih otkupa. Bitno je da je došlo do otkupa knjiga, da su one poslate u biblioteke, a mi ćemo drugi put naći bolje rešenje. Cela suština reformi jeste u tome što se svi transformišemo, i građani i sama državna uprava.