Rizici su nepoznati, ogledi se nastavljaju

To što se na našim poljima gaji genetski modifikovana soja otporna na totalni herbicid "roundup" ozbiljan je prekršaj i mora se strogo sankcionisati. Razlog ne leži u činjenici što ta soja nije zdravstveno bezbedna za ishranu stoke, a posredno i ljudi, već zato što niko nije tražio, niti je dobio dozvolu za njen uvoz i gajenje. Ne sme se dozvoliti da se svako igra sa GMO i "eksperimentiše" bez odobrenja nadležnih državnih institucija, kako na svojim tako i na parcelama onih koje je snabdeo ilegalno uvezenom i umnoženom sojom. Svi oni koji su gajili ili distribuirali ovu soju prekršili su dva savezna zakona: Zakon o genetički modifikovanim organizmima i Zakon o priznavanju sorti poljoprivrednog i šumskog bilja. Štaviše, u našoj zemlji nijedna privredna ili naučna institucija nema dozvolu za rad sa genetski modifikovanom sojom, čak ni u naučne svrhe.

Ovako je dr Goran Bekavac, predsednik Nacionalnog saveta za biološku sigurnost pri Saveznom zavodu za biljne i životinjske genetičke resurse i stručnjak za kukuruz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, za "Politiku" prokomentarisao to što se transgena soja sve više ilegalno kod nas gaji.

Propisi koji se ne poštuju

- Čemu Savezni zavod za biljne i životinjske genetičke resurse, Nacionalni savet za biološku sigurnost, te Zakon o genetički modifikovanim organizmima ako svako može mimo zakona da gaji ovakve biljke, pa još i da ih stavi u promet. Ovo ne treba shvatiti na način da je gajenje Roundup ReadÚ soje strogo zabranjeno, ali je suština problema u tome da niko, nijedna strana, ni domaća kompanija, nije dobila dozvolu nadležnih državnih institucija za rad sa tom sojom.

Zašto ilegalno gajenje transgene soje predstavlja tako ozbiljan prekršaj možemo videti na sledećem primeru: Da bi se jedna sorta ili hibrid stvoren klasičnim putem mogao komercijalno gajiti, on mora biti registrovan, odnosno proći oficijelnu proceduru testiranja. Ovo testiranje izvodi se u mreži ogleda, koju organizuje Savezna sortna komisija, i sve one sorte ili hibridi koji po određenim svojstvima prevazilaze standardne sorte, bivaju priznate za korišćenje i upisane na sortnu listu. Sve one sorte, odnosno hibridi koji nisu prošli ovu proceduru ne mogu se upisati na sortnu listu, te se ne mogu distribuirati i gajiti u komercijalnoj proizvodnji.

Trenutno u našoj zemlji na osnovu ugovora o naučnotehničkoj saradnji sa multinacionalnim kompanijama i odobrenja nadležnih državnih organa u dva naša instituta - Novosadskom za ratarstvo i povrtarstvo i Zemunskom za kukuruz - radi se eksperimentalno samo sa dve genetske modifikacije na kukuruz. U oba slučaja, genetska modifikacija se odnosi na otpornost prema totalnom herbicidu.

Dosadašnja ispitivanja su pokazala da hrana dobijena od genetski modifikovanih biljaka nije manje bezbedna od one proizvedene na konvecionalan način. U slučaju soje radi se o minornoj genetičkoj izmeni i to svega jednog enzima. Upravo ta soja je dovela do velikih promena u dosadašnjem sistemu ratarenja, maksimalno pojednostavila borbu protiv korova i u krajnjem slučaju omogućila postizanje većih prinosa po jedinici površine, uz istovremeno smanjenje troškova proizvodnje. Zbog nepotpunih informacija i često neopravdanog straha, ne mogu se nipodaštavati dostignuća moderne tehnologije, kaže Bekavac. Štaviše, najveća upotreba genetičkog inženjeringa je u farmaceutskoj industriji, a to nikoga preterano ne uzbuđuje.

Što se tiče primedbi da GM biljke kontaminiraju zemljište, doktor Bekavac kaže da se mikrobiološka ravnoteža zemljišta može narušiti na više načina, pa i primenom klasičnih pesticida. Šećerna repa je, na primer, veoma zahtevna po pitanju agrotehničkih zahvata i primene zaštitnih sredstava te se često u predsetvenoj pripremi i tokom vegetacije primenjuje veći broj herbicida, insekticida i fungicida. Ko može da kaže da sve to manje kontaminira zemljište od samo jednog, eventualno dva, tretmana "raundapom" koji je ekološki veoma povoljan herbicid. Ako se pod kontaminacijom podrazumeva neki vid biološke kontaminacije, odnosno ukoliko se misli na korenske izlučevine i žetvene ostatke transgenih biljaka kao uzroke kontaminacije, može se reći da se kod oređenih transgenih projekata oni neznatno razlikuju u odnosu na netransgene biljke, ali nikako u smislu da će ove razlike dovesti do kontaminacije zemljišta.

Pozitivni i negativni primeri

Na ovom nivou razvoja nauke, razlog uzdržanosti i straha javnosti od genetički modifikovanih organizama je manje-više u činjenici da se ne može u potpunosti predvideti efekat novog gena u genomu domaćina, odnosno njegova interakcija sa drugim genima. Naravno, strah su produbili i neki regulatorni promašaji i slučajevi kao npr. Star Link kukuruz u Americi kada je kukuruz namenjen isključivo za ishranu stoke dospeo u lanac proizvodnje ljudske hrane. Protein koji je sintetisao ovaj kukuruz mogao se po određenim kriterijumima svrstati u grupu potencijalnih alergena, što ga je potpuno diskreditovalo te je Star Link kukuruz potpuno povučen iz prometa. Sličan je i primer kada je u soju unet gen iz brazilskog oraha odgovoran za sintezu proteina. Svi oni koji su bili alergični na brazilski orah, bili su alergični i na ovu soju, ali to nije pitanje genetičke modifikacije nego prirodne alergenosti takvih proteina.

Sa druge strane, ima mnogo pozitivnih primera uspešnih genetičkih modifikacija. Stvorene su sorte banana koje u sebi imaju gen odgovoran za sintezu supstanci koje deluju kao vakcine protiv određenih bolesti na afričkom kontinentu, sorte papaja i slatkog krompira otporne prema virusima, zlatni pirinač koji akumulira veće količine vitamina A i gvožđa, paradajz koji može duže da se čuva, sorte soje i hibridi kukuruza otporni prema totalnim herbicidima, sorte pamuka otporne prema nekim insektima, itd.

Na kraju, može se reći da je svet krenuo u smeru gajenja transgenih biljaka i malo je verovatno da će se odustati od korišćenja ove tehnologije. Na onima koji se bave ovom problematikom stoji obaveza da učine sve kako bi se iskoristile prednosti ove nove tehnologije, a predupredile eventualne negativne posledice. Naravno, rad sa genetički modifikovanim organizmima mora biti pod apsolutnom kontrolom kako institucija koje rade na ovim projektima, tako i nadležnih državnih institucija.