Religija i ekologija

Kada je pre više od deset godina duhovni vođa pravoslavnih vernika, vaseljenski patrijarh Vartolomej, izneo iznenađujući predlog da bi zagađivanje i svako drugo ugrožavanje prirode trebalo smatrati grehom, dobio je nadimak "zeleni patrijarh".

Danas se, međutim, takav stav više ne smatra radikalnim. Proekološki pristup sve je zastupljeniji u mnogim verama - od muslimanskih sveštenika koji pozivaju na čuvanje vode u zalivskim zemljama, do hrišćanskih propovednika u SAD koji upozoravaju na globalno zagrevanje.

Vaseljenski patrijarh sada se sprema da predvodi grupu verskih vođa, naučnika i aktivista na još jednom putovanju koje ima za cilj da ispita uzajamno dejstvo vere i ekologije. Jednonedeljna "ekspedicija" Amazonom počinje u četvrtak i biće Vartolemejevo šesto "zeleno" putovanje od kako je 1995. godine sa istim ciljem obišao grčko ostrvo Patmos - gde je prema biblijskoj tradiciji nastala Knjiga otkrovenja.

Vartolomejev put treba da skrene pažnju verskih vođa na probleme sa kojima je suočen Amazon, uključujući seču prastarih šuma radi dobijanja obradive zemlje. Još jedan od ciljeva tog puta je i pokušaj da se zaustavi opadanje uticaja crkve u tom delu sveta.

Primeri sve veće brige za očuvanje prirodne sredine mogu se uočiti u svim verama. U Njujorku, Koalicija za prirodnu sredinu i Jevrejski život jasno ističu veze između jevrejske tradicije i borbe za smanjivanje globalnog zagrevanja. U Kini, na Budističkoj konferenciji održanoj u aprilu, zatraženo je da se više pažnje posveti zaštiti prirodne sredine. Hinduistički teolozi takođe upozoravaju na opasnost zagađivanja prirode usled ubrzane modernizacije Indije. Papa Benedikt XVI pozvao je prošlog meseca vernike da odole "lažnim slobodama koje uništavaju prirodu i čoveka", a u Iranu je veliki ajatolah Jusuf Sanei rekao je da je "dužnost svakog muslimana da štiti prirodu".

"Religija je nastala na pričanju priča. Priče dopiru do ljudi mnogo bolje nego što to mogu da učine akademici, aktivisti ili nevladine organizacije", ističe Viktorija Finlej, portparol Alijanse religija i očuvanje, koju je u Londonu osnovao princ Filip.

Finlejeva kaže da je bilo potrebno neko vreme da te "dve strane" postignu međusobno razumevanje. "Sada nevladine i druge organizacije uviđaju da religija može da odigra veoma snažnu ulogu", rekla je ona za AP.

Jedan od aktuelnih projekata te organizacije jeste vršenje pritiska na muslimanske imame u Keniji da osude veoma raširenu upotrebu dinamita u ribolovu. "Priroda ujedinjuje. Nećete naći nikoga ko bi rekao da nema moralne veze između religije i prirode. Sve religije mogu da doprinesu po tom pitanju", smatra teolog sa Bostonskog koledža Rej Džejms Kinan, koji je predsedavao sastankom više od 400 katoličkih teologa u Padovi prošle subote.

I u SAD mnogi hrišćanski sveštenici shvatili su poruku koju nosi ekologija i veze između biblijskih zapovesti o brige o Zemlji i učestvovanja u borbi za zaštitu prirodne sredine. Hrišćanska mreža za prirodnu sredinu, poznata po kampanji za čist vazduh pod nazivom "Šta bi Isus vozio", počela je početkom godine novu akciju za borbu protiv globalnog zagrevanja.

Mnoge verske zajednice, poput Unitaraca iz Luisburga u Pensilvaniji, svojim akcijama pokazuju stav po pitanju očuvanja prirodne sredine i njene veze sa religijom. Ta crkva nedavno je prodala zgradu u kojoj se nalazilo njeno sedište i angažovala arhitektu specijalizovanog za izgradnju "zelenih hramova". Nova crkva biće napravljena od recikliranog građevinskog materijala, a konstrukcija će biti postavljena tako da se što više iskoristi prirodna svetlost.

(Beta)