Na današnji dan, 31. maj

1594. Umro je italijanski slikar Đakopo Tintoreto, jedan od najvećih majstora 16. veka, čuven po veštini postizanja izuzetnih svetlosnih efekata bojom ("Tajna večera", "Poslednji sud") .

1740. Umro je pruski kralj Fridrih Vilhelm Prvi. Diplomatskim i ratnim poduhvatima značajno je proširio i ojačao zemlju. Nasledio ga je sin Fridrih Drugi Veliki.

1793. Hapšenjem žirondinaca u Francuskoj je počela vladavina jakobinskog terora.

1809. Na brdu Čegar kod Niša u Prvom srpskom ustanku poginuo je srpski vojvoda Stevan Sinđelić. Da bi zaustavio Turke koji su prodrli u srpsko utvrđenje, on je zapalio skladište municije i izazavo eksploziju u kojoj su poginuli srpski i turski vojnici. Turci su glave srpskih ustanika ugradili u Ćele-kulu.

1809. Umro je austrijski kompozitor Jozef Hajdn. Napisao je više od 100 simfonija, više gudačkih kvarteta, klavirskih sonata, a prema njegovom "Carskom kvartetu" nastala je himna Austrije ("Simfonija rastanka", "Oksfordska simfonija", oratoriji "Stvaranje sveta", "Godišnja doba").

1819. Rođen je američki pisac Volt Volter Vitmen, jedan od najznačajniji pesnika američke književnosti, čija je zbirka pesama "Vlati trave" imala presudan uticaj na moderno pesništvo. Neshvaćen od savremenika u svojoj zemlji, prvo priznanje dobio je od engleskih "prerafaelista" i pokreta za "slobodan stih" (vers libre) u francuskoj poeziji.

Na današnji dan poèeo da kuca Big ben

1859. Počeo je da radi veliki sat na kuli britanskog parlamenta u Londonu.

1902. Mirom u Verenigingu završen je britansko-burski rat u kojem je poginulo 5.774 Britanaca i najmanje 4.000 Bura.

1910. Ujedinjenjem britanskih kolonija Natal, Transval i Rt Dobre Nade, osnovana je Južnoafrička unija sa statusom britanskog dominiona.

1924. Kina je priznala SSSR.

1930. Rođen je američki filmski glumac, režiser i producent Klint Istvud. Karijeru je počeo ulogama u italijanskim "špageti-vesternima" Serđa Leonea, da bi potom postao zvezda Holivuda i uspešan režiser ("Za šaku dolara", "Prljavi Hari").

1931. U Bahreinu je pronađena nafta - prvo nalazište petroleja u nekoj arapskoj zemlji.

1938. Prvi put je prikazan film na televiziji. Bio je to film "Povratak Skarlet Pimpernel" koji je prikazala američka televizijska kuća NBC.

1939. Danska je s Nemačkom potpisala pakt o nenapadanju. U aprilu naredne godine nemačke trupe okupirale su Dansku.

1961. Južna Afrika je proglasila republiku s predsednikom Čarlsom Robertsom Svartom na čelu i napustila Britanski komonvelt.

1962. U Izraelu je obešen nemački ratni zločinac Adolf Ajhman, šef Gestapoa, nakon što je sud utvrdio da je kriv za smrt nekoliko miliona Jevreja u Drugom svetskom ratu.

1970. U zemljotresu jačine 7,9 Rihterove skale u Peruu poginulo je više od 70.000 ljudi, a 600.000 ostalo je bez domova. Potpuno su razoreni gradovi Jungaj, Huares i Čimbote.

1991. U Lisabonu je potpisan mirovni sporazum o Angoli, kojim je posle gotovo 16 godina okončan građanski rat.

1992. U organizaciji Centra za antiratnu akciju održane su u Beogradu demonstracije više desetina hiljada građana koji su nošenjem crnog flora dugog 1.300 metara izrazili svoje saućešće sa žrtvama rata u Bosni i Hercegovini.

1996. Bosanski Hrvat Dražen Erdemović priznao je pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu da je učestvovao u masovnim pogubljenjima Muslimana u Srebrenici. To je bilo prvo priznanje krivice pred Haškim tribunalom.

1997. Ukrajina i Rusija potpisale su sporazum o strateškom partnerstvu.

2000. U Sofiji je umro bivši predsednik Bugarske Petar Mladenov. Bio je visoki funkcioner za vreme komunističkog režima Todora Živkova, a krajem 1980-ih postao je lider reformističkih snaga koje su pod uticajem Gorbačovljeve "perestrojke" srušile vlast komunista u Bugarskoj.

2001. Agent FBI, veteran Robert Hansen, optužen za špijunažu, izjavio je da nije kriv. Američka vlada optužila je Hansena da je 15 godina prenosio strogo poverljive informacije Moskvi za sumu od 1.400.000 dolara i određenu količinu dijamanata.

2003. U gradu Marfiju u severnoj Karolini uhapšen je Erik Robert Rudolf osumnjičen za postavljanje bombi na klinici za abortuse, u noćnom klubu za homoseksualce, kao i u Atlanti, tokom Olimpijade 1996. godine.

2004. Sletanjem na aerodrom Šarl de Gol u Parizu, supersonični avion "Konkord" francuske kompanije Er Frans obavio je svoj poslednji let. Četiri takva aviona biće izložena u muzejima u Francuskoj, a peti na tom pariskom aerodromu.