Razvoj ekonomije u centralnoj Evropi

Prvi češki bogataš koji se pojavio na listi milijardera časopisa Forbz  je 41-godišnji Petr Kelner, koji je otvorio biznis kada je vlada u Pragu 1992. godine, započela privatizaciju državnih kompanija. On je za svoj mali  biznis za kancelarijske potrepštine dobio zajamn od  milion dolara i taj novac je uložio u većinu akcija  najvećeg osiguravajućeg društva u zemlji, koje sada vredi 2 milijarde i sedam stotina miliona dolara. Od tada, Kelnerova kompanija je investirala u Kazahstanu i planira da se proširi na Ukrajinu i Rusiju. Kelner je tipičan primer nove generacije kapitalista u centralnoj i istočnoj Evropi, koja je u ekonomskom smislu bila jedan od najuspešnijih regiona tokom protekle decenije. I dok je prosečan godišnji ekonomski rast u Zapadnoj Evropi u proteklim godinama ostao na oko dva posto, neke evropske ekonomije u tranziciji napreduju bar dvostruko brže.

Mnogi analitičari se slažu da su zemlje centralne Evrope uspešno savladale najveći deo teške tranzicije ka ekonomiji slobodnog tržišta. Hju Barnz iz Centra za spoljnu politiku u Londonu ističe da su Poljska, Češka republika, Madjarska i Slovačka  deset godina usavršavale svoje ekonomije pre no što su postale članice Evropske unije 2004. godine.  

”Protok kapitala je do izvesne mere znak zrelosti u smislu napretka ekonomije. Mislim da je to fenomen koji se beleži u snažnijim ekonomijama centralne Evrope: Poljskoj, Češkoj republici i drugim zemljama.“ Tomas Blut Larsen, ekonomista u varšavskom uredu Svetske banke, kaže da poljske, češke i madjarske kompanije kupuju banke, investiraju u energiju i telekomunikacije i uspostavljaju nove kompanije i zajednička ulaganja širom Balkana:

”Ako posmatrate Madjarsku, tamošnja kompanija za gas MOL je investirala značajna sredstva u Rumuniji. Tu je takodje banka, O.T.P, koja je kupila veliki deo jedne banke u Srbiji. Madjarska telekomunikaciona kompanija je kupila bugarsku telekomunikacionu kompaniju. Madjarski investitori zapravo sada poseduju trećinu stranih investicija u Makedoniji, pet odsto u Slovačkoj, ped do sedam odsto u Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Srbiji i Crnoj gori. Siguran sam da će toga biti još više u predstojećim godinama.“

Dalia Marin, profesor medjunarodne ekonomije na Univerzitetu u Minhenu  dodaje da su preduzimači iz bivšeg sovjetskog bloka često smatrani prihvatljivijim kupcima državnog vlasništva u istočnoj i južnoj Evropi.

“Deo uspeha prodora na ova tržišta postignut je zahvaljujući kulturnim vezama, jer postoji medjusobno razumevanje načina poslovanja,“ kaže Marin i dodaje da iz tih razloga zapadnoevropske kompanije često koriste svoje filijale u centralnoj Evropi kako bi prodrle na tržista zemalja bivšeg sovjetskog bloka.

Kompanije u novim evropskim ekonomijama takodje pokušavaju da udju na zapadna tržišta. Poljski  investitori su, na primer, kupili nekoliko neuspešnih medjunarodnih biznisa, poput italijanske biotehnološke kompanije “Kondomi“, singapurske farmaceutske kompanije Saj-Džen (scigen) i 150 benzinskih pumpi u Nemačkoj. Medjutim, mnogi analitičari upozoravaju da su neke od tih kompanija iz istočne i centralne Evrope suočene sa oštrom konkurencijom na Zapadu u finansijskom i u pogledu poslovne ekspertize.

Ekonomista Tomas Blut Larsen iz Svetske banke kaže da je ”Nova Evropa“ još uvek daleko od umeća razvijenog kapitalizma i upozorava da je transformacija i privatizacija nekih ekonomskih sektora zastala u Poljskoj, pa čak i u Madjarskoj i Češkoj republici. Larsen dodaje da je stopa nezaposlenosti u Poljskoj, na primer, sada 18 odsto, dok su zapadne finansijske službe izrazile zabrinutost zbog, kako ga zovu, neodrživog budžetskog i trgovinskog deficita u Madjarskoj. Medjutim, većina analitičara ističe da je gvozdena zavesa pala i da transformacija trgovinskog i industrijskog sektora u Evropi ide u jednom smeru - ka tržišnoj ekonomiji.