Dobri kolonijalizam

Pre više od 50 godina pao je Dijem-Bijem-Fu, Francuska se povukla iz Vijetnama i započeo je rat u Alžiru. Okončan je 1962. Evijanskim sporazumom, nezavisnošću te poslednje francuske kolonije - neki će reći "francuske provincije". U Francusku se vratilo preko milion Francuza, nekadašnjih "kolona" i više desetina hiljada Alžiraca, koji su se borili na strani Francuske, neki ih zovu "arki", drugi - njihovi zemljaci protiv kojih su se borili "kolaboracionisti". Prošlo je preko 40 godina od završetka kolonijalnog doba.

Početkom prošle godine, 23. februara 2005, Skupština Francuske je donela novi zakon o povratnicima iz nekadašnjih kolonija. Tokom skupštinske debate poslanik vladajuće većine, Kristijan Vanest, predlaže amandman na član 4. zakona kojim se kaže da je "francusko prisustvo, posebno u Severnoj Africi, imalo pozitivnu ulogu". Kako je amandman, bez ikakvog značaja za prava nekadašnjih povratnika, kao i za obaveze države, niko nije obratio pažnju na njega; ni vladajuća stranka, ni poslanici opozicije zauzeti drugim poslovima, pre svega, u tom trenutku, referendumom o predlogu ustava EU. Tako je amandman usvojen. Prvo je u maju zapažen na Antilima, francuskoj prekomorskoj teritoriji. Ubrzo i opozicija diže glas zahtevajući da se amandman ukine. U početku predsednik Vlade Dominik D’Vilpen, odbija izmenu zakona i izbacivanje prokaženog amandmana. Izjavljuje: "Ponosan sam što sam Francuz i prihvatam celokupnu istoriju Francuske". Potom će predsednik Vlade u više prilika, sve do pred kraj prošle godine, javno ponavljati taj stav.

Opozicija, pre svega Socijalistička (PS) i Komunistička partija (PCF), su sve glasnije. U Skupštini poslanici skandiraju "ukinite amandman". Amandman smeta i odnosima sa Alžirom. Uloženi napori tokom 2004. i 2005. da se odnosi Francuske i Alžira unaprede, da se prevaziđe bolna prošlost ostaju bez rezultata, jer se obostrano željenoj normalizaciji isprečio nesrećni amandman! Koliko je Francuskoj stalo da se ti odnosi unaprede, videlo se i po pisanju Figaroa, vrlo bliskog predsedniku Širaku, da je predsednik Francuske spreman da "učini značajan korak" na zahteve predsednika Alžira, Abdelaziz Buteflike, da se Francuska izvini "za počinjene zločine".
Želeći da se izvuče iz neprijatnosti zbog amandmana, zvanična Francuska povlači pogrešne poteze. Tako predsednik vladajuće stranke, drugi čovek Vlade, i već samoproklamovani kandidat za predsednika države na izborima 2007, angažuje poznatog advokata Arno Klasferda da pronađe način da se ublaži - izmeni proskribovan član zakona. Advokat u izjavi za medije kaže "da se protivi ukidanju spornog amandmana", a na pitanje novinara šta je to "pozitivna uloga", odgovara: "Francuska je izgradila puteve, zdravstvene ustanove, donela je kulturu, administraciju", ipak priznaje da je kolonizacija i tortura, ubijanje, nepravda. Mesečnik Istorija (Histoire) objavljuje zahtev 19 istoričara da se preispitaju: kolonizacija, ropstvo, turski genocid nad Jermenima početkom XXVEKA... Rasprava dobija dramatičan tok kada 580 istoričara i pisaca iz Francuske i inostranstva, među kojim ima vrlo uglednih imena (Alen Deko, Maks Galo, Alen Bezanson, Stefan Kurtoa, Pjer Nora...), staju u odbranu svog kolege Olivije-Petre Grenujoa, kome se sudi, jer je objavio tekst u kome negira da je ropstvo "zločin protiv čovečnosti i genocid". Ovi istoričari smatraju da ropstvo ne može da se smatra genocidom jer "nije imalo za cilj uništenje naroda". Naravno sa svoje strane se javljau udruženja kao što su: "Udruženje ćerki i sinova deportovanih Afrikanaca", "Udruženje sa Antila, Gijane i Reiniona",... koji zahtevaju nadoknadu za pretrpljenu moralnu štetu.
Televizija, prvi kanal javnog servisa, TV2, organizuje 27. januara u udarnom terminu posle vesti dvadesetočasovnu debatu o "pozitivnoj ulozi" kolonizacije, na kojoj su uzeli učešće političari i poznati francuski intelektualci kako galsko-romanskog porekla tako i oni afričkog. Tokom više od dva časa pokušano je da se odgovori na pitanja treba li da se Francuska stidi svoje prošlosti? Treba li da današnja Francuska bude bela, crna ili pomešana? Nažalost ogromna većina učesnika je zastupala stavove prema boji svoje kože! Čuli su se vrlo retki uravnoteženi stavovi. Gradonačelnik Pariza, Bernar Delanoe, i sam poreklom Francuz iz Tunisa, rekao je da se Francuska loše ponela prema svim građanima Severne Afrike, ali i prema Francuzima izbeglicama iz nje, kao i prema arkima, Arapima koji su se borili za Francuku protiv svojih sunarodnika. Književnica Eleonora Badinter smatra da se ne treba ni stideti, niti biti ponosan na kolonizaciju; "period je završen, shvaćeno je da svi imaju pravo na nezavisnost".

Prvih dana januara, na zahtev predsednika Širaka, predsednik Skupštine, Žan-Lui Debre, pokušava da pronađe rešenje kako bi se stišale strasti i postiglo jedinstvo. Postaje jasno većini da otvaranje bilo kakve diskusije, rasprave o amandmanu samo pojačava podele. Predsednik Širak 10. januara izjavljuje da treba "poštovati uspomene svakog, pogotovu ako su one bolne... uspomene na neke događaje iz prošlosti su ostale izrazito osetljive za naše građane". Najzad je pronađeno rešenje. Predsednik Žak Širak je zatražio od predsednika Vlade da zatraži od Ustavnog saveta da ispita amandman i da ga odbaci. Tako će se izbeći bolna diskusija u Skupštini.
Najzad, kako bi ublažio situaciju, 30. januara predsednik Širak se sastao sa predsednikom Komiteta za osudu ropstva, književnikom Mariz Konde. Na sastanku je odlučeno, kako je to predsednik Širak najavljivao, da se jedan dan u godini proglasi "danom sećanja na ropstvo, njegove žrtve i njegovo ukidanje". Predložen je 10. maj, jer je tog dana, kako je to Žak Širak naglasio, "Francuska kao prva država, i do sada jedina, zvanično proglasila ropstvo zločinom protiv čovečnosti". Očito postoji tesna veza između ropstva i kolonizacije. Jedan od učesnika već rečene TV debate je jasno rekao da je "kolonizacija samo uljudniji oblik ropstva".

Ipak diskusija i sporenja će biti još. Pojavljuju se zahtevi i sa druge strane. Čak se traži da Francuska povuče deklaraciju kojom je proglasila ropstvo "zločinom protiv čovečnosti". Za petak 3. februar (kada je ovaj tekst već u štampi) pet poslanika vladajuće UMP stranke je zakazalo, u Sen-Loran-di Varu, predgrađu Nice, gde ima mnogo povratnika iz nekadašnjih kolonija, miting protiv izbacivanja "pozitivne uloge" kolonizacije iz zakonskog teksta. Organizatori skupa pozivaju na okupljanje kako bi se "odala veličanstvena počast svim Francuzima povratnicima, koji su služili našoj zemlji u prekomorskim posedima, kako na civilnom tako i na bojnom polju".
Očito je koliko je kolonizacija i posle više od 40 godina od nestanka i dalje bolna i otvorena rana kako kod kolonizatora tako i kod kolonizovanih.