Preko reda od slučaja do slučaja

Kada je država odlučila da građanima bez stana pomogne u rešavanju stambenih problema subvencionisanjem dugoričnih hipotekarnih stambenih kredita, imala je nameru da ubrza rešavanje pitanja krova nad glavom. Nedavno je donet i Zakon o hipoteci, što bi, sve zajedno, trebalo da stvori povoljniji ambijent da armija podstanara dođe do vlastitog stana. Ali, osim teškoća zbog relativno malih plata i traženja načina kako da se uzme dugoročni kredit, problem je i u dugom čekanju za rešenje o uknjižbi nekretnine, za overu kupoprodajnog ili ugovora o hipoteci, o eventualnom skidanju hipoteke bivšeg vlasnika i stavljanju nove na budućeg... A bez hipoteke nemoguće je da se podigne hipotekarni dugoročni stambeni kredit.

Banke neće da čekaju

Građani širom Srbije burno su reagovali kada je krajem prošle godine zaustavljena takozvana brza uknjižba nepokretnosti, i tražili da se omogući stara praksa izlaska sudskih službenika na teren. Zbog sporosti sudske administracije dovedeni su u pitanje mnogi pokušaji rešavanja stambenog problema, jer taman što su beskućnici, kažu, našli odgovarajući stan i opredelili se za banku kod koje bi podigli dugoročni kredit, počinjale su muke s obezbeđenjem hipoteke. Stan roditelja, tetke ili strine na koji bi stavili hipoteku najčešće nije uknjižen, zbog čega sve nade u vlastiti stan padaju u vodu. Ni prodavac ni banka ne mogu da čekaju na uknjižbu nekretnine kojom bi se garantovao kredit, jer traje predugo.

Beskućnici su krajem prošle godine podigli glas protiv uputstva predsednika opštinskih sudova o zaustavljanju ubrzane uknjižbe. Time su pogođene i banke koje imaju više novca za kredite nego klijenata, agencije za promet nekretnina, Nacionalna korporacija za osiguranje kredita... svi u lancu kupovine stana na kredit, koji bi želeli da se svi poslovi obave u što kraćem roku. Osim male platežne sposobnosti građana, komplikovana i duga procedura uknjižbe sigurno je jedan od razloga veoma mršavih rezultata u podizanju dugoročnih stambenih kredita.

Posebno su pogođeni građani koji nemaju dovoljno vremena i zdravlja da stoje u redovima ispred šaltera, gde se mogu videti i oni u invalidskim kolicima. NJima je od presudne važnosti da sudski pisar izađe na teren i overi kupoprodajni ugovor. Upućeni tvrde da je kamen spoticanja zbog kojeg je ukinuta brza uknjižba bio novac od takse, koji se, umesto u pravosuđe, preusmerava u budžet (odakle se kasnije deo vraća sudovima). Međutim, građani, kažu, ne bi želeli da ispaštaju zbog puteva novca.

Takse za glavobolju

Građani negoduju i zbog velikih taksi za uknjižbu i upis u registar nepokretnosti i overu ugovora: kažu da se samo upis hipoteke plaća više od 800 evra, overa za stan vredan iznad 100.000 evra košta 28.000 dinara… Uz tolike troškove još moraju dugo da čekaju na rešenje, što guši tržište nekretnina, te građani najčešće dodatno gube i kaparu, pa posao propada. Agenti kažu da se to pre rešavalo za jedan dan uz plaćenu taksu od 1.600 dinara. NJu su sudovi najčešće koristili za kupovinu repromaterijala, krečenje, koričenje predmeta... a stranke su bile zadovoljne jer se sve rešavalo brzo.

U Ministarstvu pravde podsećaju na to da su sudovi sasvim odvojeni od vlasti, da su nezavisni i da predsednici sami organizuju poslovanje, shodno Zakonu, za čiju primenu su dobili uputstvo. U novosadskom Opštinskom sudu izlaze u susret građanima gde god postoji ozbiljniji razlog i kažu da i danas funkcioniše sistem rešavanja zahteva za upis nepokretnosti mimo redovne procedure, ali stranka mora da podnese molbu predsedniku Suda, koji na osnovu iznetih razloga može da odobri “prekorednu” uknjižbu. Sve se rešava od slučaja do slučaja, za šta, takođe, treba vremena. A molbi je, kako saznajemo, mnogo. Udovoljiće se samo onima čiji je zahtev opravdan, kao što je, na primer, legalizacija objekta. Ostali u red. A kada bi se svima dao tretman “prekorednih”, sve bi opet, uz istu organizaciju rada, došlo na isto. Što se tiče plaćanja taksi, one su uređene Zakonom o sudskim taksama i Sud ne može uticati na njihov iznos.

U agenciji za promet nekretnina “Solis” kažu da, u principu, nema problema s kupoprodajnim ugovorima, jer kompletan posao vode njihovi advokati. Ako je baš neko nesposoban da dođe, obično na poziv izlazi sudski beležnik i overava ugovor. Direktor prodaje Zdenko Peršaj kaže da se najčešće svi nađu kod osobe koja je, na primer zbog invaliditeta, sprečena da dođe u Sud i potpiše ugovor. Sagovornik podseća na to da je posebno važna mogućnost izlaska sudskog službenika na teren kada građevinska firma “u jednom cugu” prodaje 40-50 stanova, da ne bi svi dolazili u Sud i stvarali gužvu. Očito ima mnogo načina da se olakša i ubrza kupoprodaja stanova, samo treba imati volje i malo više živaca.