Na današnji dan, 7. novembar

1598. Rođen španski slikar Fransisko de Surbaran, čije je delo, uz stvaralaštvo Velaskesa, vrhunac španskog baroknog slikarstva. Bio dvorski slikar kralja Filipa IV, njegovi najbolji radovi nalaze se u samostanima u Sevilji.

1659. Francuska i Španija zaključile Pirinejski mir, kojim je završen rat dve zemlje, počet 1635.

1867. Rođena poljska naučnica Marija Sklodovska Kiri, prva žena koja je stekla akademsku titulu pariske Akademije medicine i postala šef katedre za fiziku na Sorboni. Radeći sa suprugom Pjerom na istraživanju radioaktivnosti otkrila radijum i polonijum. Supružnici Kiri 1903. podelili Nobelovu nagradu za fiziku s Bekerelom, 1911. Marija Kiri dobila Nobelovu nagradu za hemiju.

1875. Britanski istraživač Vernej Kameron stigao na atlantsku obalu Afrike kao prvi Evropljanin koji je prešao Afriku od obale do obale. Na put krenuo 1873. iz Zanzibara.

1879. Rođen ruski revolucionar Lav Davidovič Bronštajn, poznat kao Lav Trocki, jedna od ključnih ličnosti u obe ruske revolucije, 1905. i 1917. Bio član Politbiroa boljševičke partije, predsednik uticajnog Petrogradskog sovjeta, šef diplomatije u prvoj sovjetskoj vladi. Posle sukoba sa Staljinom, 1927. isključen iz partije, 1929. proteran iz SSSR-a, u avgustu 1940. po Staljinovom nalogu ubijen u Meksiku. Njegova ideja o permanentnoj revoluciji kao jedinom načinu za pobedu socijalizma u svetu našla sledbenike u pokretu trockista.

1913. Rođen francuski pisac Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957.

1917. U Petrogradu boljševici pod vođstvom Vladimira
Iljiča Lenjina počeli Oktobarsku socijalističku revoluciju. Crvena garda zauzela sve značajne punktove u gradu, srušena privremena vlada Aleksandra Kerenskog i formirana prva sovjetska vlada s Lenjinom na čelu.

1944. Frenklin Ruzvelt četvrti put izabran za predsednika SAD, što je jedinstven slučaj u istoriji SAD.

1946. Završena prva savezna radna akcija omladine Jugoslavije, na železničkoj pruzi Brčko-Banovići. Oko 70.000 mladih iz cele zemlje i 2.000 iz inostranstva za 190 dana izgradilo prugu dugu 90 kilometara.

1956. Tokom Suecke krize, Generalna skupština Ujedinjenih nacija izglasala rezoluciju kojom je Velikoj Britaniji, Francuskoj i Izraelu naloženo da odmah povuku trupe iz Egipta.

1972. Ričard Nikson drugi put izabran za predsednika SAD. U avgustu 1974. prisiljen da podnese ostavku zbog afere Votergejt, u kojoj je otkriveno da su pristalice republikanaca uoči tih izbora radi špijunaže provalile u glavno sedište Demokratske stranke. Prva ostavka nekog predsednika SAD.

1973. SAD i Egipat uspostavili pune diplomatske odnose, prekinute posle Šestodnevnog rata 1967, u kom je izraelska armija porazila egipatske snage i zauzela Sinaj, područje Gaze i Golansku visoravan u Siriji.

1987. U Tunisu, u državnom udaru koji je predvodio premijer Bin Ali, oboren Habib Burgiba, predsednik države od sticanja nezavisnosti 1956. Ali za 84-godišnjeg Burgibu, 1974. proglašenog doživotnim predsednikom Tunisa, rekao da je isuviše senilan da bi vladao.

1990. Meri Robinson, na prvim predsedničkim izborima posle 17 godina, postala prva žena predsednik Irske.

1992. Umro slovački državnik Aleksander Dubček, vođa reformističkog pokreta u Čehoslovačkoj krajem šezdesetih godina XX veka, Praškog proleća, promoter "socijalizma s ljudskim likom". U januaru 1968. izabran za generalnog sekretara Centralnog komiteta KPČ, u avgustu iste godine smenjen posle vojne intervencije Varšavskog pakta. Posle pada komunističkog režima 1989. izabran za predsednika Parlamenta Čehoslovačke.

1996. Prilikom pada nigerijskog putničkog aviona "boing 727" oko 40 kilometara istočno od Lagosa poginuli svi putnici i članovi posade, njih 142.

2000. Održani predsednički izbori u SAD koji su, zbog spora oko izbornih rezultata, doveli zemlju u političku krizu bez presedana. Odlukom Vrhovnog suda SAD 13. decembra za predsednika izabran republikanski kandidat Džordž Buš Mlađi.

2000. U Kopenhagenu u 90. godini umrla kraljica majka Ingrid. Na prestolu Danske bila kao žena kralja Frederika IX, od 1947. do njegove smrti 1972.

2001. Belgijska nacionalna avio-kompanija Sabena podnela zahtev za bankrot i time postala prva evropska avio-kompanija koja je to uradila zbog velikih gubitaka u avio-industriji posle napada na SAD 11. septembra 2001.

2002. Na referendumu na Gibraltaru velikom većinom odbijen britansko-španski plan o podeli suvereniteta nad tom kolonijom, što je izazvalo zastoj u pregovorima Londona i Madrida.