Alajbegova slama

Prekjučerašnji zahtev ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića da direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović podnese ostavku ukoliko se pokaže da je Železnica Srbije sprovela nabavku vozova u skladu sa zakonom, predstavlja drugu direktnu intervenciju Ilića prema ovom organu. Ne tako davno Ilić je intervenisao kad je Komisija za zaštitu prava ponuđača, koja je bila deo Uprave, zaustavila nabavku radova na rekonstrukciji Terminala 2 Aerodroma Beograd zbog lošeg bodovanja.

Tadašnji predsednik Komisije Aleksandar Lukić pozvan je u Ilićev kabinet, a kako su prenosili svedoci sastanka, Ilić je razgovarao sa Lukićem u maniru i tonom koji bi se mogao nazvati istovetnim onom kad je putem televizije preneo "lepe želje" Olji Bećković i Nebojši Čoviću. Sa sastanka je "procurilo" da je Ilić tražio od Lukića da ne zaustavlja tako veliki posao, ne mareći da li je isti sproveden u skladu sa zakonom. Šokiran ovakvim ponašanjem Lukić je podneo ostavku, a Ilić je, upitan zašto je zanemario odluku Komisije, odgovorio da je "tako moralo".

Zanimljivo je da apeli Jovanovića, da su ovi tenderi sprovedeni uz nepoštovanje jednog od najvažnijih sistemskih zakona, ne dopiru previše do ušiju drugih članova Vlade. Pre svega ministra finansija, s obzirom na to da je Uprava za javne nabavke, kao i njegovo ministarstvo, jedan od organa koji treba da brine o uštedama u budžetu. Još je zanimljivije da protiv nje po drugi put radi ministar koji bi trebalo da bude na istoj strani i vodi računa da javna preduzeća (od kojih je dobar deo u njegovoj nadležnosti) ne troše sredstva nepotrebno. Ne treba da čudi da je verovatno prevagnula želja da zaštiti stranačkog kolegu umesto države. Valja podsetiti i da je tender za rekonstrukciju Terminala 2 zaključen u vrednosti od 47 miliona evra uprkos tome što je realna cena 18 miliona evra (ona do koje je rukovodstvo Aerodroma došlo kasnijom revizijom ugovora), a mediji su utvrdili i da će sporni vozovi i lokomotive biti plaćeni po višoj ceni od realne.

Ne treba smetnuti sa uma ni da je ministar Ilić ponovo preuzeo ulogu sudije jer je već ocenio da u slučaju nabavke vozova nije bilo kršenja zakona pozivajući se na izveštaj policije, iako u policiji kažu da izveštaj dosad nije tražio niti dobio. Ne smeta mu da to tvrdi ni nakon što je direktor Železnica nekoliko puta uhvaćen od strane medija u izgovaranju neistina. Svoj stav Ilić možda bazira na "dobrom poznavanju" Zakona o javnim nabavkama kada kaže da "Uprava nije nadležna za finansijski lizing" (član 85. ZJN kaže suprotno). Na kraju svega nameće se logično pitanje: da li je zaista Velimir Ilić bolji poznavalac javnih nabavki i problema korupcije od Jovanovića koji je inače član Izvršnog odbora i dugogodišnji aktivista organizacije Transparensi internešnel ili u Srbiji i dalje sve mora kako kaže jači? Ako je ovo drugo onda će reč jednog od organa koji predstavlja deo temelja svakog uspešnog državnog sistema, ponovo biti pregažena od strane nikog drugog do države.