Počelo suđenje Sadamu Huseinu

Pored Huseina u specijalnom bagdadskom sudu pojavila su se još sedmorica njegovih bivših saradnika. Oni se terete da su 1982. godine naredili ubistvo 143 šiita u selu Dudžail, severno od Bagdada. Na početku suđenja Sadam Husein je odbio da kaže ime, a u raspravi sa predsedavajućim sudijom, pre nego što je rekao da nije kriv, odbio je da prizna legitimitet suda.

Početak suđenja iračkom diktatoru i u Srbiji i svetu mnogi porede sa suđenjem koje se u Hagu vodi Slobodanu Miloševiću.

Sadam Husein ušao je u sudnicu u sivom odelu i beloj košulji kao poslednji ali najvažniji optuženik u procesu za ubistvo 143 šita 1982. godine. Prema oceni izveštača iz bagdadskog specijalnog suda, Sadam Husein je oslabio, ostario i bleđi je nego kada se poslednji put pojavio u javnosti.

To ga, međutim, nije sprečilo da se odmah na početku procesa posvađa sa predsedavajićim sudijom, odbije da kaže svoje podatke i ospori legitimitet suda. 

Sudija : Vaše puno ime molim vas

Husein: Vi me znate

Sudija: Gospodine Sadam, tražimo od Vas da sada samo kažete puno ime.

Husein: Ako ste Iračanin znate ko sam. Vi me znate ...

Sudija: Sada je vreme da nam kažete samo vaše lične podatke ...

Husein: Ja samo komentarišem Vaš zahtev da od mene čujete to što tražite.

Sudija: Čujem Vas i razumem i takođe ćemo Vas kasnije saslušati šta sve imate da kažete kada za to bude bilo vreme. Gospodine molim vas recite mi ko ste i šta ste!

Husein: Neću da odgovarama na pitanja ovog što se zove sud uz svo dužno poštovanje prema Vama i pozivam se na ustavno pravo koje imam kao predsednik Iraka ...

Sudija: Ovo je formalnost suda...

Husein: ... baš zato ništa ne priznajem jer je sve bazirano na lažima.

Ostalih sedam optuženika, bliskih Sadamovih saradnika sledilo je njegovo ponašanje u sudnici. Proces, koji snimaju televizijske kamere, vodi se u specijalno sagrađenoj sudnici u takozvanoj Zelenoj zoni visoke bezbednosti. Predsednik petočlanog sudskog veća čije se lice jedino moglo videti na video snimku je Kurd sa severa Iraka Rizgar Mohammed Amin. Identitet ostalih sudija je tajan.

U svim medijima suđenje koje je danas počelo u Bagdadu poredi se sa haškim procesom koji se vodi Slobodanu Miloševiću.

Gostujući u emisiji Proces TV glavna urednica Politike, Ljiljana Smailović, rekla je da su amerikanci u ovom slučaju izvukli pouke iz suđenja u Hagu. Sadamu Huseinu nisu dozvolili da ima međunarodnu pozornicu počeviši od zločina starog više od 20 godina: “Mislim da je pouka bila kod Miloševića da lider neke zemlje kada je uhapšen, izručen stranim vlastima, on uvek dobija na simpatijama u domaćoj javnosti ako uspe da se predstavi kao žrtva strane sile koja ga je pobedila na ratnom poprištu. Mislim da je to htelo da se izbegne i da su zato krenuli iz ’82. i da su tu Amerikanci vešto iskoristili ovu glavnu manu Miloševićevog suđenja koje je daleko pravičnije od onog koje će imati Sadam Husein”.

Suđenje Sadamu Huseinu biće nastavljeno 28. novmebra pošto je sud prihvatio zahteve njegovih advokata za dodatno vreme za pripremu procesa.

Ako bude proglašen krivim Sadam Husein biće osuđen na smrtnu kaznu. Ovo je tek prvo od 12, a možda i više procesa koji će se voditi protiv bivšeg iračkog lidera.

Iran prosledio dopunu optužnice

Vlasti Irana su sudu u Bagdadu prosledile dopunu svoje optužnice protiv Sadama Huseina, kojom ga terete za upotrebu hemijskog oružja protiv iranskih civila u iransko-iračkom ratu. Ministar pravde Irana Džamal Karimirad izjavio je da je taj materijal poslat sudu u Bagdadu, a da je tužilac ceo iranski narod. "Iranski narod traži da Husein bude optužen za napad na Iran 1980, upotrebu hemijskog oružja, genocida, zločina protiv čovečnosti", rekao je on.

Tokom iransko-iračkog rata, od 1980. do 1988, više od 500.000 Iranaca je ubijeno, a na hiljade je povređeno.