Dobrodošlica za velike

Namera Ministarstva rudarstva i energetike jeste da Naftna industrija Srbija bude savremena, efikasna, regionalno integrisana i respektabilna kompaniju koja će obezbediti stabilno snabdevanje tržišta derivatima evropskog kvaliteta po prihvatljivim cenama. Učiniće sve što je potrebno da NIS ponovo postane generator ukupne privrede razvoja zemlje, potvrdio je u razgovoru za „Politiku” Radomir Naumov, ministar rudarstva i energetike.

Ukidanjem Zakona o NIS-u otvorena su vrata modernizaciji i privatizaciji te kompanije. Da li se zalažete da država sačuva kontrolni paket akcija u budućem holdingu ili imate u vidu neki drugi scenario?

– Ministarstvo rudarstva i energetike smatra da je privatizacija NIS-a neophodna, tim pre što nema naftne kompanije na svetu koja je, kao što je slučaj sa NIS-om, ostala „zaleđena” od 1990. do danas. U toku 15 godina nije bilo nikakvih organizacionih promena. Zato je neophodno da u NIS-ove delove, koji su stoprocentno u državnom vlasništvu, što pre uđe privatni kapital. Ne samo kao sveža finansijska injekcija, već i kao korektivni mehanizam za upravljanje i raspolaganje državnim kapitalom.

Čim se to dogodi ni jednoj vladi više neće pasti na pamet da tako koncipiranoj kompaniji uzme dobit, prebaci u budžet ili da se „majčinski odnosi” prema gubitašima.

Što se tiče većinskog vlasništva države u transformisanom NIS-u, treba znati da je budućem privatizacionom savetniku dat domaći zadat da predloži vladi Srbije koji oblik privatizacije zadovoljava strateške ciljeve države i interese građana.

Koje su posledice u slučaju da država izgubi zlatnu akciju u NIS-u?

– Istina je da se resorno ministarstvo zalaže da većinsko vlasništvo NIS-a bude u rukama države, ali istovremeno smatramo da bi bilo dobro da upravljačka struktura kompanije bude po konceptu konzorcijuma, kako bi se izbegla opasnost zamene državnog monopolom jednog strateškog partnera.

Sada je preuranjeno govoriti šta bi bilo kad bi bilo, tim pre što privatizacioni savetnik tek treba da kaže kako vidi privatizaciju NIS-a. Istovremeno, postoje zalaganja u javnosti i za primenu francuskog modela u nacionalnoj kompaniji, a to znači 33 odsto kapitala u rukama države.

Međutim, ponavljam, Ministarstvo rudarstva smatra da država treba da ima većinski paket, koliki, bilo bi neumesno licitirati u ovom času. Tim pre što se NIS nalazi tek u prvoj fazi reorganizacije.

Smeta mi što oko ovog pitanja postoje vrlo velike tenzije koje i NIS-u nanose štetu. Smatram da bi bilo daleko bolje da se što pre krene u restrukturisanje, umesto što se to pitanje stalno politizuje i oko njega mudruje i spekuliše. Pogotovo što će se privatizacija NIS-a dogoditi bez obzira na to da li će je obaviti ova ili neka druga vlada.

Šta bi se dogodilo sa NIS-om i tržištem derivatima ako se, ipak, proda većinski deo kapitala domaćih rafinerija?

– Taj scenario se sigurno neće dogoditi. Postoji nekoliko načina na koji se mogu ispuniti preuzete obaveze prema MMF-u, a da se u potpunosti osiguraju strateški interesi države. Ono što ovog trenutka mogu da kažem jeste da će akcioni plan, koji predviđa raspisivanje tendera za privatizaciju u prvom kvartalu 2006. godine, biti striktno ispoštovan. U odnosu na zahtev MMF-a ceo proces će biti pomeren za jedan kvartal u narednoj godini i ne vidim da to može da bude razlog negativne šeste revizije Memoranduma.

Da li su potpisnici tog dokumenta konsultovali vaše ministarstvo u tom pogledu, jer je to u javnosti tumačeno kao obavezna prodaja rafinerija?

– Tokom maja, na zvaničnim razgovorima misije MMF-a sa predstavnicima Ministarstva energetike, nije bilo razgovora o bilo kom obliku privatizacije NIS-a, a kamoli o prodaji rafinerija. Tom prilikom mi smo predstavili koncept pristupa modernizacije nacionalne naftne kompanije sa kojim je ranije bio upoznat i Miroljub Labus, potpredsednik vlade Srbije.

Ovaj koncept podrazumeva više partnera u svakom segmentu lanca snabdevanja i prerade sirove nafte, tehnološko-ekonomskoj integraciji Petrohemije i Termoelektrane-toplane „Novi Sad” sa domaćim rafinerijama, zajedničko proširenje postojeće distributivne mreže, a ne isključivo privatizacija sadašnje. Kasnija formulacija u dokumentu MMF-a je sa stručne strane Ministarstva energetike, dokumentovano osporena.

Kako se odbraniti od velikih naftnih kompanija, koje ne skrivaju nameru da postanu većinski vlasnici NIS-a i kako sprečiti da se državni monopol zameni privatnim?

– Ne želimo da se branimo od velikih kompanija. Naprotiv. Mi ih i pozivamo. Sa dobrodošlicom. Njihovo iskustvo, tržišna opredeljenost neophodni su kvaliteti za sigurnu budućnost NIS-a, zaključio je ministar Radomir Naumov.