Hag nam još visi nad glavom

Pozitivna ocena studije o izvodljivosti ni izbliza ne znači da smo završili posao s Hagom. Po rečima savetnika predsednika Srbije Borisa Tadića upravo za pitanja Tribunala Jovana Simića, pomak u saradnji su u Briselu uočili, ali to nikako nije razlog za samozadovoljstvo. Jer, međunarodna zajednica je prepoznala i to da aktuelna Vlada funkcioniše samo kada je neko pritisne, tako da popuštanja po pitanju ispunjenju haških obaveza neće biti. Naprotiv!

– Država je poslednjih meseci bila u ulozi turističke agencije posredstvom koje su, nakon pregovora o uslovima aranžmana, haški optuženici kretali put Ševeningena – kaže Simić za „Dnevnik”. – Međutim, u problematičnim slučajevima, poput Gorana Hadžića i generala Nebojše Pavkovića, država nije odreagovala onako kako je trebalo, i plašim se da će međunarodna zajednica, bez obzira na pozitivnu ocenu studije o izvodljivosti, nastaviti da na nas gleda s izvesnom dozom podozrenja, jer nema poverenja u to da ćemo postupiti po zakonu onda kada je to nužno.

Vlada drži reč da neće da hapsi, ali na taj način ne samo da ne izvršava svoje međunarodne obaveze nego se i ne distancira od zločina, što u Hagu, Briselu i Vašingtonu uopšte ne gledaju s odobravanjem. Zbog toga nam se može dogoditi da se brzo zaboravi poslednjih 12 dobrovoljnih predaja, i da "uslovi svih uslova" postanu ne samo Ratko Mladić, nego i Goran Hadžić i Nebojša Pavković, a možda i general Vladimir Đorđević.

Može li to nepostojanje volje da se hapse haški optuženici proizvesti probleme kod privremenog puštanja na slobodu onih stanovnika Ševeningena koji su se dobrovoljno predali?

– Da bi optuženi, koji su sada u Hagu, bili pušteni do početka suđenja, iza njih mora stajati kredibilna država. Ne treba, naime, zaboraviti slučaj Ojdanić–Šainović. Oni su se dobrovoljno predali i prvostepeno veće je donelo odluku da budu privremeno oslobođeni. Međutim, drugostepeno veće je zahtev odbilo s obrazloženjem da država Srbija nije pokazala dovoljno želje i volje da obezbedi njihovo prisustvo u Hagu za početak suđenja. To zapravo znači da nam nisu verovali da ćemo Ojdanića i Šainovića uhapsiti ako oni ne budu hteli da sami, kada za to dođe vreme, odu u Hag. Dakle, ključ je u poverenju koje Tribunal ima ili nema prema našoj državi. A teško je govoriti o poverenju kada kao rep vučete najpre „slučaj Hadžić”, a sada i „slučaj Pavković”.

Nedavno je ministar pravde Zoran Stojković najavio mogućnost da se Hadžić dobrovoljno preda, ali se to više ne pominje?

– Predstavnici Republike Srpske i naše vlade su razgovarali preko takozvanih trećih lica s pojedinim optuženicima, koji su kasnije dobrovoljno otišli u Hag. Moguće da je i s Hadžićem vođen razgovor na sličan način, pa da je ministar Stojković u tom kontekstu rekao da će se i bivši predsednik RSK dobrovoljno predati. Međutim, činjenica je i da Vlada nije bila spremna da, kada je trebalo i morala, uhapsi Gorana Hadžića – i on je to iskoristio. A da nije bilo „slučaja Hadžić”, tvrdim da uopšte ne bismo bili u onakvoj stisci s generalima. I drugo, ne vidim kako je moguće da policija ne zna gde se Hadžić nalazi. Ako ne mogu da nađu jednog takvog čoveka, onda bi trebalo da u životu rade nešto drugo, a ne da se bave policijskim poslom.

Visoki predstavnik za BiH Pedi Ešdaun je jasno rekao da je Republika Srpska odgovorna za Karayića a Srbija za Ratka Mladića?

– Kada imate teško rešiv problem, najbolje je da ga svalite na drugog. Uostalom, mi sami govorimo da je Mladić u Srbiji, da se krije po kasarnama, da ga čuvaju državna bezbednost i vojska... Pa šta ćete više od tvrdnje šefa diplomatije SCG Vuka Draškovića da BIA zna gde je? Jer, kada tako nešto kaže visoki državni funkcioner, eto i Haškom tužilaštvu potvrde svih njihovih insinuacija na tu temu, za koje, inače, nikada nisu imali dokaze. U takvim okolnostima razumljivo je što i Ešdaun praktično zanavek „smešta” Mladića u naše dvorište. Dobro je da nije i Karadžića! Kao posledica, dolazimo u situaciju da ponovo moramo da dokazujemo takozvanu negativnu činjenicu, odnosno da se uplićemo u istu mrežu u kojoj je Hrvatska s generalom Antom Gotovinom. Pri tome, naravno, nema ni trunke sumnje da je u našem nacionalnom interesu da Ratko Mladić bude lociran, pronađen i, ako neće da se preda, uhapšen. S tim što mislim da je takvu akciju teško izvesti s resursima kojima raspolaže ova država, već je u najmanju ruku za nju nužna regionalna saradnja, pogotovo ako je on uvek u pokretu, negde između Crne Gore, Srbije i Republike Srpske.