Račun za svaku pesmu

Gledano iz zakonske perspektive, nije isključeno da će se ove sprave pojaviti i na svadbama, privatnim zabavama i sličnim mestima gde se peva i puca

Prizor je filmski: svadba pod šatrom, mlada u belom, mladoženja u Armani odelu, svatovi u dobrom raspoloženju. Kum kao lav iz reklame naručuje pozdrave i želje koje ispunjava izazovna pevačica sa svojim orkestrom. Jedna želja, jedna pesma – svaku „stotku evrići” u nedrima dekoltea estradne zvezde brižljivo registruje fiskalna kasa. Jer, ko zna kada može da uleti ( pod šatru) poreski inspektor i da postavi pitanje: „Ko je ovde gazda? I jeste li uzeli račun”. Da proveri ko poštuje novi poreski sistem i ko misli na PDV – porez na dodatu vrednost.

Ovaj porez je zakucao na vrata kulture, zasad kao namet na knjigu, a nije zaobišao ni druge kulturne delatnosti, pa ni estradu.

Predstavnici estrade nisu naivni, znaju da ih negde čeka finansijska policija, pa su još od momenta kad je počelo da se govori o novom poreskom sistemu išli u Vladu Srbije da se raspitaju – šta ih to čeka u 2005. godini. I da ulože protest. Mogu li oni da budu pošteđeni svega toga? Ne mogu. Moraće da posluju po zakonu. Ali da će se proći neka krivina za izbegavanje – u to ne treba sumnjati.

Milo lice „narukvice”

Ali, još nismo dotle došli. Zakon o porezu na dodatu vrednost tek treba da stupi na snagu i, uprkos uputstvima koja ga prate, izaziva potpunu konfuziju. Novu godinu koja je pred nama i veselje u najluđoj noći mnogi su shvatili kao poslednju priliku za „narukvicu”, honorar koji nestaje u ponorima sive ekonomije. A posle, ko se kako bude snašao. Bilo je izjava o visokim honorarima koje će pojedini pevači dobiti za novogodišnju zabavu, ali su mnogi bili suzdržaniji i oprezniji, jer instinktivno osećaju da cena koju su sebi odredili već u januaru može skupo da ih košta, kad budu morali da podnesu poresku prijavu.

Kod nas je estrada već dugo u sferi slobodne procene i neregistrovanih honorara. Svuda u svetu, uz najave koncerata velikih zvezda, obavezno ide i visina honorara. Na kraju svake godine objavljuje se koliko su najbolji i najpopularniji zaradili. Tu nema tajni, niti se bilo ko usuđuje da sakrije zarađeno, jer je to zakonom strogo kažnjivo. Zna se koliko Selin Dion zarađuje za koncerte u Las Vegasu. Zna se da je Pol Makartni jedan od najbogatijih Engleza... Ali, nikada nije bilo objavljeno koliko godišnje zarađuje Zdravko Čolić, Lepa Brena ili Đorđe Balašević. Još manje se zna koliko pevači dobijaju na ruke na turnejama po inostranstvu.

Kod nas su pevači i muzičari plaćali paušalni porez koji, pošteno govoreći, nikada nije bio odraz realnih zarada, ali je ta sfera javnog života uvek ostavljana „za posle”, odnosno niko se nije temeljnije bavio ni njenim značajem, ulogom, a ni prihodima. Željni zvanja i priznanja, estradni umetnici su uvek nastojali da se privuku u „kulturno jato” i da dobiju tretman zaslužnih umetnika, što je nekima i uspevalo, i da budu oslobođeni plaćanja doprinosa za penzijsko i socijalno osiguranje. Poslednjih godina većini je ova privilegija bila uskraćena. Za one koji dobro zarađuju to je „sića”, ali je zaboravljena ona kategorija izvođača koji pevaju, sviraju i jedva preživljavaju. Ili onih koji se u mladosti nisu pitali šta će biti kad siđu sa estradne scene.

Šta poručuje Ministarstvo

Sadašnja situacija bitno je promenjena. Moglo bi se optimistički reći da je sazrela svest da zabušavanja ne može biti. Svako od pevača ili muzičara će reći da nemaju ništa protiv PDV-a. Ali...

U domenu autorskih i izvođačkih prava, amplituda sive ekonomije prevalila se na njihovu stranu. Piraterija, koju nikakve mere do sada nisu uspele da spreče, postala je njihova najveća kazna za sve učinjeno i neučinjeno. Autorska prava su u domenu naučne fikcije. Niko ne uspeva da ih do kraja ostvari, što nam potvrđuju i u SOKOJ-u, Savezu organizacija kompozitora Jugoslavije. A prema novom Zakonu o dodatoj vrednosti, dužni su svakog meseca da plaćaju PDV. Obavezni su da plaćaju porez i na ono što, objektivno, nije realizovano. Situacija sa emiterima je takva da ne mogu da plate autorska prava, a obavezni su da plate „Dinkićev porez”.

Uviđajući bezizlaznost, SOKOJ je tražio izuzeće od Ministarstva finansija Srbije, ali, odgovora, za sada, nema.

U Ministarstvu finansija kažu da nisu zaobišli ovu oblast. Pripremljena je obavezna prijava za porez na imovinu estradnih umetnika do 31. januara 2005. To je za početak.

Nepodnošenje poreske prijave smatraće se poreskim prekršajem, za koji je propisana novčana kazna u visini od dvostrukog do dvadesetostrukog iznosa poreza utvrđenog u poreskoj kontroli.

Umesto paušalnog oporezivanja, vršiće se procena poreske osnovice:

Ukoliko Poreska uprava utvrdi da je interpretator, menadžer ili drugo angažovano lice po osnovu estradnog programa zabavne i narodne muzike ili drugog zabavnog programa ostvarilo prihod, a nije zaključilo ugovor sa organizatorom takvog programa, ili se oceni da je ostvareni prihod veći od ugovorenog prihoda, bruto prihod se utvrđuje procenom u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a oporezuje bez priznavanja normiranih, odnosno stvarnih troškova (Normirani troškovi su 40 odsto od bruto prihoda.) Tako doslovce piše u uputstvu.

Istovremeno, Poreska uprava vodiće Registar isplatilaca prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa, na koje se porez plaća po odbitku, interpretatorima, kao autorima ili nosiocima srodnih prava, ansamblima i orkestrima, imitatorima, iluzionistima i drugim izvođačima, menadžerima i drugim angažovanim licima. Tačnije, svako ko otvori usta na koncertu ili nekoj zabavi, mora biti registrovan i podleže oporezivanju. Ako dovoljno zaradi...

Ukoliko organizator estradnog programa angažuje estradne umetnike bez zaključenog ugovora, ili u propisanom roku ne dostavi Poreskoj upravi pismeno obaveštenje o zaključenim ugovorima, izriče se mera privremene zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od 30 dana. Sledeća etapa je trajna zabrana bavljenja ovom delatnošću. Predviđene su i novčane kazne u iznosu od 100.000 do milion dinara, za prekršaje u oblasti uređivanja estradno-izvođačkih odnosa, nepotpisivanja ugovora, utajivanja i kršenja zakona.

Gledano iz zakonske perspektive, nije isključeno da će se fiskalne kase pojaviti i na svadbama, privatnim zabavama i sličnim mestima gde se peva i puca. Ko će, na kraju, pući, ostaje da se proveri. Kao i da li će i ubuduće pevači nastupati na televiziji bez honorara, učestvovati u humanitarnim akcijama i bezuspešno uterivati svoje honorare od radio i TV stanica.