Na današnji dan, 31. decembar

1494. U Rim ušle snage francuskog kralja Šarla VIII. U nameri da osvoji Italiju i pripremi krstaški rat protiv Turske, francuski kralj prodro do Napulja, ali bio prisiljen da se povuče pred vojnim savezom pape, Španije, Mletaka i milanskog vojvode.

1600. Engleska kraljica Elizabeta I izdala povelju o osnivanju Istočnoindijske kompanije za trgovinu, koja je krajem XVII veka imala znatna suverena prava, kao što su pravo na vođenje rata i sklapanje mira, kovanje novca, da bi 1757. postala najjača vlast u Indiji. Velika Britanija 1858. preuzela sve upravne funkcije kompanije.

1617. Rođen španski slikar Bartolomeo Esteban Muriljo, koji je stvorio tip Madone po modelu crnokose španske žene. Pored religioznih tema, slikao i prizore sa ulice.

1719. Umro engleski astronom Džon Flemstid, prvi kraljevski astronom, osnivač nacionalne opservatorije u Griniču.

1845. Rođen srpski državnik Nikola Pašić, jedan od najznačajnijih političara u istoriji Srbije i Jugoslavije, osnivač i vođa Narodne radikalne stranke. Prvi put bio predsednik Vlade Srbije 1891, a od 1903. sastavio 22 vlade u vreme kraljeva Aleksandra Obrenovića, Petra i Aleksandra Karađorđevića. Bio šef jugoslovenske delegacije na Versajskoj mirovnoj konferenciji 1919. i 1920.

1877. U Švajcarskoj umro francuski slikar Gistav Kurbe, osnivač realističke škole i jedan od prvih umetnika koji je radio u prirodi, učesnik Pariske komune 1871. Osuđivan i progonjen zbog demokratske političke delatnosti, emigrirao u Švajcarsku 1873.

1879. Američki pronalazač Tomas Alva Edison prvi put javno demonstrirao električnu sijalicu, u Menlo Parku, u Nju Džersiju.

1880. Rođen američki general Džordž Maršal, načelnik Generalštaba kopnene vojske SAD. Kao državni sekretar SAD sačinio plan za obnovu posleratne Evrope, prihvaćen na konferenciji 16 zemalja 1947. u Parizu. Dobitnik Nobelove nagrade za mir 1953.

1911. Marija Sklodovska Kiri dobila drugu Nobelovu nagradu za hemiju za istraživanje radioaktivnih elemenata. Prvu, 1903, podelila sa suprugom Pjerom i Bekerelom.

1938. U Indijanapolisu, u SAD, prvi put zvanično uveden test na alkohol za vozače.

1945. U saobraćaj pušten treći put obnovljen železnički most preko Save kod Beograda.

1946. Predsednik SAD Hari Truman formalno proglasio kraj Drugog svetskog rata.

1968. Supersonični sovjetski putnički avion "TU-144" obavio prvi let, nekoliko meseci pre britansko-francuske supersonične letelice "Konkord".

1971. Austrijski političar i diplomata Kurt Valdhajm preuzeo dužnost generalnog sekretara Ujedinjenih nacija pošto se sa tog mesta povukao burmanski političar U Tant.

1981. U vojnom udaru koji je predvodio poručnik vazduhoplovstva Džeri Rolings u Gani oborena civilna vlada Hile Limana.

1983. U vojnom udaru u Nigeriji svrgnut predsednik Šehu Šagari, koji je na vlast došao na izborima 1979, na kojima je okončana 13-godišnja vojna vladavina. Novi predsednik postao šef vojne hunte, general Mohamed Buhari.

1988. Vlade Indije i Pakistana sklopile sporazum kojim su se obavezale da neće napadati nuklearna postrojenja u Pakistanu, odnosno Indiji.

1995. Američki inženjerci završili pontonski most preko Save, a potom američki tenkovi i trupe iz sastava snaga UN za održanje mira ušli u Bosnu.

1996. Širom Srbije na stotine hiljada građana, koji su gotovo dva meseca svakodnevno protestovali tražeći priznavanje rezultata lokalnih izbora na kojima je pobedila opozicija, okupili se na centralnim gradskim trgovima da dočekaju Novu godinu.

1998. Ministri finansija Evropske unije saopštili definitivne kurseve prema kojima će nacionalne valute 11 zemalja EU biti menjane u evro kad jedinstvena evropska valuta 1. januara 1999. bude zvanično puštena u promet.

1999. Predsednik Rusije Boris Jeljcin podneo ostavku i za vršioca dužnosti šefa države imenovao Vladimira Putina, dotadašnjeg premijera.

1999. Predsednik Paname Mireja Moskoso od SAD formalno vratio kontrolu svoje zemlje nad Panamskih kanalom.

2000. Saudijska Arabija, Kuvajt, Bahrein, Katar, Oman i Ujedinjeni Arapski Emirati, članice Saveta za saradnju u Zalivu, potpisale pakt o zajedničkoj odbrani po kojem se napad na jednu od zemalja-članica smatra napadom na sve.

2001. Pakistanske vlasti uhapsile više od 20 članova jedne od dve muslimanske militantne grupe, Laškar e Taiba, koju je Indija optužila za napad na Parlament, kada je ubijeno 14 osoba.