Komentar

Prema tempu rada utvrđenom u Ujedinjenim nacijama, koje su osnovale Haški tribunal, ovaj sud bi trebalo da obznani poslednje optužnice, završi suđenja protiv optuženika koji su se nalazili na najvišim funkcijama, a "niže" prebaci domaćim sudovima. Bosni i Hrvatskoj Hag je već prebacio više slučajeva, a tokom poslednje posete Beogradu glavni tužilac Karla del Ponte pohvalila je rad specijalnog suda za ratne zločine i predala im istragu o slučaju koje je počelo njeno Tužilaštvo. Ovdašnji političari nadaju se da će, ukoliko Srbija ispuni poznate uslove, Hag prebaciti više suđenja domaćim sudovima. U tom kontekstu se pominje i mogućnost da se, posle eventualne dobrovoljne predaje i pojavljivanja u Hagu generala Sretena Lukića, Nebojše Pavkovića i Vladimira Lazarevića, njima sudi u Beogradu.

Uz dobrovoljnu predaju optuženih i punu saradnju sa Hagom, uslov za suđenja u zemlji je i sposobnost domaćeg pravosuđa da sudi u ovako osetljivim predmetima. Najviši državni funkcioneri od premijera Vojislava Koštunice, preko ministra pravde Zorana Stojkovića do članova Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom, mesecima ubeđuju ovdašnju javnost da je naše pravosuđe spremno i sposobno za ovakva suđenja. Javnost im je poverovala, te je gotovo postignut konsenzus da je domaće pravosuđe sposobnije od Haškog suda da sudi za ratne zločine.

Dokaza za tako smelu tvrdnju, nažalost, nema dovoljno. Navedeni političari uglavnom su kao primere sposobnosti domaćih sudova da sude u slučajevima ratnih zločina navodili "slučaj Sjeverin" i "slučaj Cvjetan". U prvom slučaju su presudom beogradskog Okružnog suda četiri člana vojne formacije Milana Lukića osuđena na zatvorske kazne od 10 do 20 godina zbog otmice i ubistva 17 Bošnjaka, civila iz probojskog sela Sjeverin. U drugom je za ubistvo 14 albanskih civila u Podujevu pripadnik "Škorpiona" Saša Cvjetan osuđen na 20 godina zatvora. Vrhovni sud Srbije oborio je obe presude iz proceduralnih razloga i naložio nova suđenja.

Ovakve presude, nažalost, pokazuju da domaće pravosuđe nije sposobno da sudi za ratne zločine. Da su procesi dobro pripremnjeni i vođeni, presude sigurno ne bi bile oborene. Politička volja za suđenje ratnim zločincima Srbiji je uvek nedostajala, a sada smo svesni da ni profesionalna sposobnost ne postoji. Malo je verovatno da aktuelno suđenje za zločin u Ovčari može da promeni takav utisak.