Kako đavo vidi boje

U Osnovnoj školi „Braća Baruh” đaci bez ustezanja raspravljaju sa veroučiteljicom o Bogu, đavolu, anđelima, raju, paklu, vaskrsenju

– Da li se anđeli i đavo tuku? – Da. To je večita borba dobra i zla – odgovara veroučiteljica deci.

– Vau – uzvikuju i poskakuju đaci od sreće.

Jer sve što je makljaža za devetogodišnjake je, kako kažu, „super”.

– Za koliko dana je Bog stvorio svet? – pita sada veroučiteljica Veselinka Dožić učenike trećeg razreda u beogradskoj Osnovnoj školi „Braća Baruh”.

– Za šest – kažu deca koja već treću godinu u školi uče veronauku.

– Koga je Bog stvorio kao najsavršenije biće?

– Čoveka – odgovara mališan iz pretposlednje klupe.

– Evu od rebra, a Adama od blata – dodaje devojčica iz prvog reda.

– Ali kako je stvorio svet?

– Iz ljubavi, milosrđa i slobode. Imao je moć. On ima najveću moć – objašnjavaju učenici.

– Snagom reči svoje stvorio je Bog svu prirodu i ljudsku vrstu, a Bog je nestvoren. Bog je oduvek postojao i postoji u večnosti, nije ograničen ni vremenom ni prostorom – priča veroučiteljica devetogodišnjacima lekciju o postanku sveta. Čas je počeo molitvom „Očenaš”.

Crvena jabuka

– Adam i Eva su jeli jabuku koju im Bog nije dozvolio i nastao je pakao – dopunjuju u glas deca svoju veroučiteljicu.

Ona ih smiruje i nastavlja da objašnjava kako je sve u međusobnoj zavisnosti, ali i da sve zavisi od Boga. Zatim pita:

– Po čemu se, deco, razlikuje stvoreni čovek od stvorene prirode?

– Bog je čoveku dao govor – rekao je dečak iz prve klupe.

– Dao mu je mozak za razmišljanje – koriguje ga drug iz odeljenja.

– Ma ne, i životinje imaju mozak, doduše manji. Dao mu je ljubav – veli učenik iz druge klupe.

– Bog je deco ljudima dao slobodnu volju, ljubav, razum približan Božjem. Zato je čovek najsavršenije biće na Zemlji – obrazlaže Veselinka Dožić.

– Da li je čovek postao od Boga ili od majmuna. Moja mama kaže da je nastao od majmuna?

– Tebe još muči to pitanje. Da li ti više voliš da ličiš na Boga ili majmuna?

– Na Boga, na Boga – viče devetogodišnji dečak.

– Bog nikome ne naređuje kako da misli. Ni od koga ne zahteva da misli da je on, Bog stvorio svet. Ali i ja, kao i ti, volim da ličim na Boga, da budem bogolika. Treba pustiti one koji misle da su majmunoliki da i dalje tako misle – poručuje veroučiteljica. I ističe da je Darvin pre smrti pobio svoju teoriju. – Bila je to samo pretpostavka koja nije naučno dokazana.

– Svi bi ljudi bili u raju da Adam nije probao jabuku – konstatuje uz uzdah učenica iz prednje klupe.

– Da li mi, veroučiteljice, smemo da jedemo crvenu jabuku?

– Zašto to pitate?

– Jabuka je crvena i pakao je crven – primećuje jedan plavušan.

– Da Adam i Eva nisu pojeli jabuku ne bi bilo zla – objasnila je devojčica.

– Naravno da smete. Jabuka je veoma zdravo voće. U ono vreme kada je Adam zagrizao jabuku bio je post, tačnije prapost. I sada kada je post neka hrana ne sme da se jede. Tada je zabranjena bila jabuka, jer je ona bila plod drveta poznanja dobra i zla – obrazložila je veroučiteljica.

Pali anđeo

– Kako je nastao đavo?

– Da li je Bog i njega stvorio? Zašto?

– Bog nije stvorio đavola, već je on otkazao poslušnost Bogu – odgovorila je Veselinka Dožić.

– Kada je đavo tako loš, zao, zašto ga Bog ne ubije?

– Gospod svakom pruža priliku. Čeka da se đavo popravi.

– Ali pre nekoliko dana ste nam rekli da Bog ne može nikog da ubije – prekoreva dečak veroučiteljicu zbog njene „nedoslednosti”.

– Kako su nastali anđeli?

– Da li je đavo prvo bio anđeo?

– Da. Đavo je pali anđeo. Bio je ljubomoran na Boga, hteo je da mu oduzme moć, ali to nije uspeo jer je Bog najmoćniji – pokušava veroučiteljica da zadovolji ljubopitljivost đaka.

– Zašto ruža ima trn, da li zato da bi se đavolu oduzele čini – pitaju neumorno mališani.

– Pošto je Božić najradosniji praznik smemo li da bacamo petarde?

– Rekli ste nam da su raj i Bog na nebu. Kako ih nikada niko nije video kada avioni preleću?

– Videćeš Raj i Boga ako veruješ u Boga i budeš dobar, ako budeš imao mir u duši. Carstvo Božje je u nama – odgovorila je veroučiteljica.

– Da li Bog ima ženu?

– Ne. On je bespolan.

– Kada Bog ponovo dođe na zemlju i mrtvi vaskrsnu, da li će na Zemlji biti mesta za sve nas?

– Jedva čekam da vaskrsnu moji deka i baka. Oni su bili dobri – sećao se tužno mališan.

– Da li ću ja kad umrem ponovo da oživim? – ozbiljnog lica je upitala crnokosa devojčica.

– Ne ide to baš tako – pokušala je da odgovori veroučiteljica, ali su je đaci prekinuli sledećim pitanjima:

– Ako umrem, hoću li biti u Raju kod Boga, da li ću biti anđeo?

– Kako đavo vidi boje?

– Ne znam. Valjda ih vidi, valjda nije deltonista.

– Da li đavo ima srce – interesuju se devetogodišnjaci.

– Nemojte toliko da se okupirate đavolom. Mislite na Boga, ne bojte se, Bog će vas sačuvati. Ako ste uz Boga, đavo vam neće moći ništa – savetuje ih veroučiteljica.

– Da li teroristi služe đavolu? Mogu li oni da postanu đavoli pošto su mnogo zli – uporni su mališani.

– Znajte da nisu srećni oni koji čine zlo drugima.

Pred kraj časa veronauke pitali smo decu kako oni zamišljaju đavola i zašto ih on najviše interesuje.

– Zato što je đavo podmukao. Na raznorazne načine uspeva da obmane i prevari ljude i natera ih da čine zlo. Mi ne želimo da dozvolimo da nas on prevari – objasnila su nam deca.

Klinci na različite načine doživljavaju đavola. Jedni su rekli da on kao najveći prevarant sigurno „lepo i slatko izgleda”. Drugi ga zamišljaju kao izuzetno ružnog čoveka. Neki dečaci veruju da đavo izgleda kao čudovište. Sastavljen je, kažu, od više životinja.