Lakše za ulagače

Od prvog januara bitno povoljniji uslovi za investiranje u Srbiji

Novi ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom dr Milan Parivodić nije za brza rešenja. Beogradski advokat, dvostruki magistar, ovdašnji i londonski, doktor međunarodnog trgovačkog prava, voli, kaže, da prvo sve temeljno razmotri, pa tek onda donosi sudove. I priznaje – ne voli brojke. Kaže da je zagovornik tržišta i konkurentske utakmice, da je generalno protiv državnog intervencionalizma u privredi, da nije protekcionista, ali da se zalaže za ekonomski patriotizam „kao svest o opštem interesu nacije”.

Imao je tu sreću da mu, sem toplo – hladnih poruka EU kad je reč o kvotama za šećer i tekstil, prvih deset dana mandata protekne bez potresa, ali, dodaje, vrlo radno. U znaku, uglavnom, dobrih vesti od međunarodnih finansijera i poseta potencijalnih investitora Amerikanaca, Nemaca, Italijana, Francuza, Grka. Onaj teži deo posla koji podrazumeva ispunjenje zadataka i očekivanja tek mu predstoji. Od traženog smanjenja spoljnotrgovinskog deficita do privikavanja na to da će u novoj ulozi javnost od njega češće očekivati jasan ministarski stav od pravnih mišljenja. Drugo se uči. Prvo se mora. – U velikim smo makazama: između potrebe i glavnog zadatka da svoj pravni i ekonomski sistem usaglasimo sa pravom EU i standardima STO, zahteva domaće privrede i nepostojanja svesti građana o ekonomskom patriotizmu.

Uz ovu konstataciju, ministar za sada najavljuje da će nakon što kod EU izbori bitku za veće izvozne kvote za šećer i tekstil (još prvog dana mandata pisao je komesaru Patenu), za tri-četiri meseca Srbija dobiti: izvoznu strategiju, odnosno akcioni plan za podsticanje izvoza, strategiju konkurentnosti domaće privrede, kao i liberalni zakon o spoljnoj trgovini. A uredba kojom je ograničen uvoz polovnih automobila, doneta kao pojedinačna mera za smanjenje deficita, kaže, nije trajna.

– Ne mogu da kažem kada će to biti, ali siguran sam da će vlada iskoristiti prvu priliku, kad se stvore ekonomski uslovi, da je ukine.

Upitan za uticaj neizvršavanja političkih međunarodnih obaveza na priliv investicija, ministar odgovara da nije političar. Svoju funkciju vidi u domenu ekonomske diplomatije. Ali uzroke manjih ulaganja od očekivanih, ipak, nalazi pre svega u političkim turbulencijma.

Strani investitori su svesni da se situacija normalizuje i vide veliki napredak. Mi tiho unapređujemo naš ekonomski ambijent, pravni sistem i fizičku infrastrukturu.

Da li i dovoljno brzo po kriterijumima stranih investitora, pitali smo našeg sagovornika.

– Ova vlada, iako se to možda ne čini na prvi pogled, ima snažan dinamičan ekonomski tim, a prvi januar će osvanuti sa bitno promenjenim režimom za investiranje.

Isplivavajući na svoj teren, dr Parivodić podseća na čitav paket zakona usvojenih i predloženih u proteklih šest meseci, posebno u oblasti kompanijskog prava. Neke promene označava revolucionarnim. Kao onu u zakonu o trgovačkim društvima po kojoj će stranci ovde osim preduzeća moći da formiraju ogranak a da cela kompanija svojom imovinom odgovara za preuzete obaveze. Takođe, usvajanjem amandmana koji je, sa svojim pravnim timom, predložio na Predlog zakona o izvršnom postupku, vreme sudske naplate novčanih potraživanja između privrednih subjekata skratilo bi se sa više od hiljadu na 30 dana.

U vrhu liste ministrovih prioriteta ostaje otklanjanje prepreka investiranju. Od onih naizgled sitnih, kao što su vizni režim i prijavljivanje stranaca, do krupnih, sistemskih vezanih za teška svojinska i zemljišna pitanja.

Baveći se ovih dana zakonima, priznaje da se slučajevima „Sartid”, „Ce market”, „Knjaz Miloš”, koji opterećuju ili mogu da opterete ekonomske odnose sa nekim zemljama, nije posvetio.

– Očekujem sastanak sa Ju-Es-Stilom. Znam da je tu bilo potraživanja konzorcijuma nemačko-austrijskih banka iz prethodnog perioda. Voleo bih da prvo vidim kompletnu dokumentaciju, pa da vam dam pravno mišljenje.

Zbivanja oko „Ce marketa” smatra – normalnim.

– Primera takozvanog neprijateljskog preuzimanja ima i u svim razvijenim privredama. Za SAD je bila tragedija kada je „Soni” kupio Em-Dži Em. Ali je kupio. To razrešava tržište, a zadatak države je da samo obezbedi korektivne mehanizme da ne dođe do nepravičnih ishoda.