Političar u lepom odelu

Mada ovde verovatno nema mnogo onih koji gledaju televiziju, slušaju radio i čitaju novine zbog toga da budu informisani o događajima u zemlji i svetu, a ne samo zabavljeni "lakšom stranom života", sigurno im nije promaklo da na stranicama i u emisijama gde bi trebalo da se govori i piše o drugima, izvan "naših granica" jedva da čega ima.

Svet je ovde u mrvicama ukoliko ne može da se ubaci bar misao ili neka zabluda o tome kako se na međunardnoj sceni visoko vrednuje i Srbija i Crna Gora i sve njene reforme i pojedinci iz vrha vlasti. Izuzetak su možda jedino veliki događaji kakav će biti sutra - izbori za američkog predsednika.
Ovaj manir da se sve gleda kroz domaću prizmu je izgleda bar ponekad sasvim neodoljiv. Poslednji primer je rasparava u Skupštini Srbije o zakonskom tekstu kojim se određuju poslaničke privilegije mada se sam dokumenat zove savim drugačije, nevino reklo bi se - zakon o Narodnoj
Skupštini. Od kada je - uz priličnu saglasnost svih drugih poslanika, bar sudeći po prethodnim raspravama, poslanik SPS Ivica Dačić rekao da bi mu dobro došlo više novca, jer se "od mene očekuje da lepo izgledam" (pored još drugih razloga), slušaoci čak sa minimalnim kućnim budžetom bili su oboreni s nogu. Kako ko. Neko se slagao, drugi su mislili da je za poslednju deceniju na vlasti valjda nešto i uštedeo i u ormanu ima lep izbor za lep izgled i da je u ovim uslovima srpske materijalne stvarnosti takva izjava neprimerena. Ipak, ostalo je to mnogima u podsvesti i kad god bi se na televiziji pojavio predsednik Buš ili senator Keri automatski se moralo gledatu u njihova odela, u to kako su odeveni. Da li dobro izgledaju i da li se mogu Ivica Dačić i drugovi porediti s njima ili to nije fer. Ne samo što su Amerikanci bogati, već što im nekako Armani odela i ovde priznat izgled (valjda evropski) nije toliko na duši. A onda neminovno poređenja i sličnosti idu dalje: Senator Keri napada predsednika Buša što se država nije dobro organizovala i nema dovoljno vakcina protiv gripa! Smatra da je time zanemario narodne potrebe, naročito ugroženog stanovništva, da je time nedopustivo za narodnog predstavnika napravio nemoralni čin. Liberalni Keri uz to, možda čak i demagoški, stalno priča kako su kongresmeni (poslanici) dobro i zdravstveno i penziono osigurani i kako bi trebalo taj projekat ponuditi i stanovništvu, "jer oni su nas izabrali, ali sigurno ne da im trošimo novac na nas same". Verovatno je da tako govori i zato što sam nije siromašan , kao naši poslanici, pa ne mora narod da mu ne kupuje odela!

U celu stvar se ovde zatim sasvim iznenada poslednjih dana umešao i sadašnji guverner Narodne banke Srbije gospodin Jelašić (kažu da je dugo živeo u belom svetu, pa valjda zbog toga) da bi upozorio da je povećanjem plata i raznih izdataka u društvenim firmama, a i onima što dobijaju pare iz budžeta, nekako stabilnost privredna uzdrmana (bio je naravno oprezniji u odabiru reči) . Zbog trošenja onoga čega nema, uz još neke razloge, porastao je evro, obezvređen je dinar što je posebno loše, pa lepa poslanička odela će zbog toga posredno plaćati svi poreski obveznici!
I sad sledi zaključak koji ne mora baš biti stoposto tačan, ali nije ni za obezvređivanje: Srbija jeste deo sveta (konačno ministar trgovine je uporedio nedavno i sa Velikom Britanijom) po manirima, po trošenju, po Armani odelima I nije najvažnije što u mnogim međunarodnim organizacijama nije, jer jeste u Savetu Evrope , u UN i OEBS. I s te strane možda preteruje gospođa Pop-Lazić iz SRS kad se žali kako je bedna domaća diplomatija (kritika ministra Draškovića?), jer u Savetu Evrope nema nikoga na čelu nekog komiteta (baš čudno?). Ali joj ne smetaju neispunjene obaveze prema UN (Hag, jer o tome je već mučno i govoriti). Ne zapaža da SCG nije imala posmatrače na potpisivanju prvog evropskog Ustava u Rimu pre dva dana. Tamo su bili iz susedstva nečlanice Bugarska, Rumunija i Hrvatska ("bez autsajdera" kaže jedan duhoviti ovdašnji političar s malom dozom gorčine).

U svemu međutim ima i jedna svetla tačka, nije samo crnilo. Pogotovo ako se uzme u obzir da je i u Savetu Evrope i u EU omiljeni i karakteristični slogan "ujedinjeni u razlikama" mora se zabeležiti da je ovde konačno došlo do toga. U ideji da je potrebno lepo poslaničko odelo (kao simbol novog zakona ovde upotrebljeno) zajedno su uglavnom, s manjim nijansama u razlikama, i Vlada i opozicija što je očigledno približavanje demokratskom svetu ma koliko bili u stvari po svemu drugom u demokratski skrivenoj - izolaciji.