Izbori u Sartidu

Desetak dana pred izbore dobili smo novu aferu - otvoren je dosije smederevskog Sartrida. Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) počela je saslušanja osumnjičenih praćena pretresom njihovih stanova. Naravno, niko ne može da dokaže da izbori za predsednika Srbije imaju bilo kakve veze sa ovom aferom. Predsednički kandidat vladajuće koalicije Dragan Maršićanin je to odmah i demantovao izjavljujući da u kampanji ne koristi ničije hapšenje, da državni organi gone one koji su se ogrešili o zakon i da ne zavisi od njega "ko će biti na udaru i trpeti sankcije". Ostaje, dakle, da verujete da se sve ovo slučajno događa baš u ovom trenutku ili da sumnjičavo vrtite glavom. A zaključak će verovatno zavisiti od vaših političkih opredeljenja.

Nije, inače, sporno da je veliki svetski proizvođač čelika američka firma U.S. Stil dobila smederevsku železaru veoma jeftino, za samo 21,3 miliona dolara i to oslobođenu svih dugova. A dugovi su pozamašni i iznose čak 1,7 milijardi dolara, uključujući tu i 76 miliona dolara (sa kamatama to sad iznosi oko 110 miliona) koje je 1976. godine za nabavku sirovina odobrio konzorcijum tri velike evropske banke. Prodaja Sartida išla je preko stečajnog veća koje je formirao Trgovinski sud u Beogradu i to direktnom pogodbom. Konzorcijum tri banke je odmah protestovao tvrdeći da se na tenderu mogla postići nekoliko puta veća cena. Nejasno je, međutim, kako i zašto su te banke odobrile Sartidu kredit dok je zemlja bila pod sankcijama i dale ga čak bez državnih garancija. I da, pri tom, koliko je poznato niko protiv njih nije vodio postupak zbog toga što su poslovale sa zemljom pod sankcijama. Banke su pretile i tužbom, a nije uopšte poznato da li je ta tužba zaista i podneta.
Bilo kako bilo, posao je realizovan, a veći deo dugova od onih 1,7 milijardi dolara za koje postoje državne garancije moraće - umanjene u skladu sa sporazumom sa Pariskim i (kada bude postignut) sa Londonskim klubom - da vrati država. U.S. Stil je platio ugovorenu cenu i preuzeo Sartid, a prema nekim informacijama UBPOK sada ispituje na šta je potrošeno oko 6 miliona dolara. Da li se tu krije mito ili su ovim parama samo plaćeni troškovi konsaltinga, revizije i procene?

Sa novim vlasnikom Sartid je loše počeo - štrajkom radnika zbog niskih plata. Kada je to rešeno i proizvodnja je u halama gde su se nekad snalazili i zarađivali gajeći pečurke - krenula punom parom. Danas je Sartid jedan od najvećih izvoznika, a - kako upozorava ekonomista Stojan Stamenković - realno je čak očekivati da u narednih pet godina izvoz gvožđa i čelika dostigne čak milijardu dolara. Plate su povećane i radnici su zadovoljni, pa fabrički sindikat "Nezavisnost" poručuje: "Dalje ruke od Sartida". Iz U.S. Stila niko nije osumnjičen, a oni su sa svoje strane izjavili da su spremni da pruže sve tražene podatke. Srećom, zasad se ovde nije ponovilo ono što se dogodilo oko poništavanja privatizacije Jugoremedije gde je posle privatizacije proizvodnja povećana, a sada su radnici u situaciji da po prvi put ostaju bez plate.

Naravno da je svako poništavanje privatizacije loš signal za inostrane investitore. Ako svaka nova vlast bude poništavala ono što je uradila prethodna nećemo daleko odmaći. Ozbiljni investitori koji su nam potrebni zaobilaziće Srbiju u velikom luku. Svi procesi ove vrste se stoga moraju voditi brzo i efikasno, kriterijum ne sme biti da li je nešto jeftino plaćeno nego da li je poštovan važeći zakon. Optužbe bez optužnice i bez dokaza vode u ćorsokak u kojem je šteta za državu neuporedivo veća od nečije izborne dobiti koja je, uostalom, krajnje neizvesna.