Zapetljani scenario

Dva su moguća epiloga današnje konstitutivne sednice Narodne skupštine Srbije. Onaj poželjniji, ali manje verovatan, bio bi da se parlament zaista konstituiše - da izabere trajnog predsednika i tako otpočne proces obnove institucija vlasti koje već mesecima funkcionišu u v.d. stanju. Dogovor o predsedniku Skupštine značio bi da je u dogledno vreme moguće očekivati koalicioni sporazum o formiranju vlade, a stekli bi se uslovi i za politički i pravno korektno raspisivanje predsedničkih izbora. Sve to Srbija sada nema.

Kako su stvari stajale dan uoči zakazane konstitutivne sednice, nije mnogo izgledno da dođe do ovakvog epiloga. Veće su šanse da poslanički mandati budu formalno verifikovani, ali da parlament ne izabere rukovodstvo. To bi značilo nastavak sadašnjeg provizorijuma u organima vlasti i odlaganje pravih poslova kojima vlast treba da se bavi. Pokriće za nesposobnost političkih aktera da u interesu zemlje i građana postignu dogovor o podeli vlasti, tražiće se u pravničkoj ekvilibristici. Prema nagoveštenim scenarijima, ako ne bude izabran predsednik parlamenta, najstariji poslanik koji prema poslovniku predsedava prvom sednicom, ostao bi na čelu Skupštine i posle konstitutivne sednice. Budući da Srbija nema ni predsednika, znači li to da bi on postao i šef države? I da bi kao predsedavajući Skupštine mogao raspisati predsedničke izbore, a kao v.d. predsednik države i nove parlamentarne izbore? Zaista bi bilo dobro zaštiti Srbiju od ovakvih političko-pravnih zapleta.

Nažalost, taj zapetljani scenario je i najverovatniji. Konstituisanje parlamenta je, sasvim očigledno, deo paketa u kojem najveću težinu ima buduća vlada, a dogovora o načinu njenog formiranja još uvek nema. Posle višenedeljnih premišljanja unutar svake stranke i mnoštva međusobnih susreta čelnika stranaka koje imaju pretenzija da obrazuju novu vladu, moglo bi se reći da su njihove pozicije jasne. Niko iz tzv. demokratskog bloka, u ovoj fazi, nije spreman da ide u koaliciju sa radikalima, a DSS odbija saradnju i sa jednim krilom DS - onim za koje ona tvrdi da je kompromitovano nizom kriminalnih afera i skandala. Koštuničina stranka je uporno pokušavala da dokaže da to što je DS dobila manje glasova od nje znači da biračko telo izričito smatra da ova stranka ne treba da uđe u vladu. Kako je ovu računicu bilo teško dokazati, stvar je sužena na jedno krilo DS. U poslednjim istupima sam Vojisla Koštunica je rekao da će buduća saradnja sa DS zavisiti od raspleta u toj stranci. Konkretno, to znači da dogovora o vladi neće biti pre izborne skupštine Demokratske stranke, 21. februara, kada treba da se vidi hoće li prevagnuti krilo Borisa Tadića ili Zorana Živkovića. Sudeći prema sadašnjim izjavama, DS bi sa Tadićem mogla biti prihvatljiv partner za DSS, a ako ne bude tako - onda se mora povesti priča o nekim sasvim drugačijim koalicijama. Snaga koju bi u tom slučaju bilo teško zaobići su, svakako, radikali.

Sva je prilika da će i kadrovsko ekipiranje parlamenta sačekati ovaj veliki rasplet. Nevolja je što ovolika količina političarenja ozbiljno smara Srbiju i odvlači je od pravih poslova kojih ima na pretek